1 Korinćanima 14

1. Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.

2. Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.

3. A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrdjenje.

4. Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.

5. Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veæi onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, veæ ako ko kazuje, da se crkva popravlja.

6. A sad, braæo, ako dodjem k vama jezike govoreæi, kakvu æu korist uèiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci?

7. Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako razlièan glas ne daju, kako æe se razumeti šta se svira ili gudi?

8. Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko æe se pripraviti na boj?

9. Tako i vi ako nerazumljivu reè kažete jezikom, kako æe se razumeti šta govorite? Jer æete govoriti u vetar.

10. Ima na svetu Bog zna koliko razliènih glasova, ali nijedan nije bez znaèenja.

11. Ako dakle ne znam silu glasa, biæu nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biæe meni nemac.

12. Tako i vi, buduæi da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.

13. Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.

14. Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.

15. Šta æe se dakle èiniti? Moliæu se Bogu duhom, a moliæu se i umom; hvaliæu Boga duhom, a hvaliæu i umom.

16. Jer kad blagosloviš duhom kako æe onaj koji stoji mesto prostaka reæi "Amin" po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?

17. Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.

18. Hvala Bogu mom što govorim jezike veæma od svih vas.

19. Ali u crkvi volim pet reèi umom svojim reæi, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reèi jezikom.

20. Braæo! Ne budite deca umom, nego pakošæu detinjite, a umom budite savršeni.

21. U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriæu narodu ovom, i ni tako me neæe poslušati, govori Gospod.

22. Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.

23. Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dodju i prostaci, ili nevernici, neæe li reæi da ste poludeli?

24. A ako svi prorokuju, i dodje kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i sudjen od svih.

25. I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši nièice pokloniæe se Bogu, i kazaæe da je zaista Bog s vama.

26. Šta æe se dakle èiniti, braæo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.

27. Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.

28. Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka æuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.

29. A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasudjuju.

30. Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka èeka dok prvi uæuti.

31. Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uèe i svi da se teše.

32. I duhovi proroèki pokoravaju se prorocima;

33. Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.

34. Žene vaše da æute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.

35. Ako li hoæe èemu da se nauèe, kod kuæe muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.

36. Eda li od vas reè Božija izidje? Ili samim vama dodje?

37. Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.

38. Ako li ko ne razume, neka ne razume.

39. Zato, braæo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.

40. A sve neka biva pošteno i uredno.