Daniel 4

1. Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima što su po svoj zemlji, mir da vam se umnoži.

2. Svide mi se da objavim znake i èudesa što mi uèini Bog Višnji.

3. Znaci Njegovi kako su veliki! I èudesa Njegova kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo veèno, i vlast Njegova od kolena do kolena.

4. Ja Navuhodonosor bejah miran u kuæi svojoj i cvetah u dvoru svom.

5. Usnih san, koji me uplaši, i misli na postelji mojoj i utvare glave moje uznemiriše me.

6. I zapovedih da se dovedu preda me svi mudraci vavilonski da mi kažu šta znaèi san.

7. Tada dodjoše vraèari, zvezdari, Haldeji i gatari, i pripovedih im san, ali mi ne mogoše kazati šta znaèi.

8. Najposle dodje preda me Danilo, koji se zove Valtasar po imenu boga mog, i u kome je duh svetih bogova, i pripovedih mu san.

9. Valtasare, poglavare vraèima, znam da je duh svetih bogova u tebi i nikakva tajna nije ti teška; kaži san moj što sam snio i šta znaèi.

10. A utvara glave moje na postelji mojoj beše: Videh, gle, drvo usred zemlje, i visina mu velika.

11. Drvo beše veliko i jako, i visina mu dosezaše do neba, i vidjaše se do kraja sve zemlje.

12. Lišæe mu beše lepo i rod obilat, i na njemu beše hrane svemu, zverje poljsko odmaraše se u hladu njegovom, i na granama njegovim stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjaše svako telo.

13. Videh u utvarama glave svoje na postelji svojoj, i gle, Stražar i Svetac sidje s neba.

14. Povika jako i reèe ovako: Posecite drvo, i okrešite mu grane, pokidajte mu lišæe i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih.

15. Ali panj sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske.

16. Srce èoveèje neka mu se promeni, i srce životinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka prodje preko njega.

17. To su odredili stražari i izrekli sveti da bi poznali živi da Višnji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoæe, i postavlja nad njim najnižeg izmedju ljudi.

18. Taj san snih ja, car Navuhodonosor; a ti, Valtasare, kaži šta znaèi, jer nijedan mudrac u carstvu mom ne može da mi kaže šta znaèi; a ti možeš, jer je u tebi duh svetih bogova.

19. Tada Danilo, koji se zvaše Valtasar, osta u èudu za jedan sat, i misli ga uznemiravahu. A car progovori i reèe: Valtasare, san i znaèenje mu da te ne uznemiruje. A Valtasar odgovori i reèe: Gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima, i znaèenje njegovo neprijateljima tvojim.

20. Drvo što si video, veliko i jako, kome visina dosezaše do neba i koje se vidjaše po svoj zemlji,

21. Kome lišæe beše lepo i rod obilan, i na kome beše hrane svemu, pod kojim stanovaše zverje poljsko i na granama mu sedjahu ptice nebeske,

22. To si ti, care, koji si velik i silan, i velièina je tvoja visoka i doseže do neba i vlast tvoja do krajeva zemaljskih.

23. A što car vide Stražara i Sveca gde silažaše s neba i govoraše: Posecite drvo i potrite ga, ali mu panj sa žilama ostavite u zemlji u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, da ga kvasi rosa nebeska, i sa zverjem poljskim neka mu je deo dokle sedam vremena prodje preko njega,

24. Ovo znaèi, care, i ovo je naredba Višnjeg koja æe se izvršiti na mom gospodaru caru:

25. Biæeš prognan izmedju ljudi, i sa zverima æeš poljskim živeti, i hraniæe te travom kao goveda, i rosa æe te nebeska kvasiti, i sedam æe vremena proæi preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoæe.

26. A što se reèe da se ostavi panj sa žilama od drveta, carstvo æe ti ostati, kad poznaš da nebesa vladaju.

27. Zato, care, da ti je ugodan moj savet, oprosti se greha svojih pravdom, i bezakonja svojih milošæu prema nevoljnima, e da bi ti se produžio mir.

28. Sve ovo dodje na cara Navuhodonosora.

29. Posle dvanaest meseci hodaše po carskom dvoru u Vavilonu.

30. I progovori car i reèe: Nije li to Vavilon veliki što ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska, i slava velièanstvu mom?

31. Te reèi još behu u ustima caru, a glas dodje s neba: Tebi se govori, care Navuhodonosore: Carstvo se uze od tebe.

32. I biæeš prognan izmedju ljudi, i živeæeš sa zverjem poljskim, hraniæe te travom kao goveda, i sedam æe vremena proæi preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoæe.

33. U taj èas ispuni se ta reè na Navuhodonosoru; i bi prognan izmedju ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoše dlake kao pera u orla i nokti kao u ptica.

34. Ali posle tog vremena ja Navuhodonosor podigoh oèi svoje k nebu, i um moj vrati mi se, i blagoslovih Višnjeg, i hvalih i slavih Onog koji živi doveka, èija je vlast vlast veèna i èije je carstvo od kolena do kolena.

35. I svi stanovnici zemaljski ništa nisu prema Njemu, i radi šta hoæe s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim, i nema nikoga da bi Mu ruku zaustavio i rekao Mu: Šta radiš?

36. U to vreme um moj vrati mi se, i na slavi carstva mog vrati mi se velièanstvo moje i svetlost moja; i dvorani moji i knezovi moji potražiše me, i utvrdih se u carstvu svom, i doda mi se više velièanstva.

37. Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzvišujem i slavim cara nebeskog, èija su sva dela istina i èiji su putevi pravedni i koji može oboriti one koji hode ponosito.