Djela apostolska 25

1. A Fist onda primivši vlast posle tri dana izidje iz Æesarije u Jerusalim.

2. Onda glavari sveštenièki i starešine jevrejske tužiše mu se na Pavla, i moljahu ga,

3. Ištuæi milosti protiv njega, da ga pošalje u Jerusalim; i naredjivahu zasedu da ga ubiju na putu.

4. A Fist odgovori da se Pavle èuva u Æesariji, a i on æe sam skoro onamo da ide:

5. Koji dakle mogu od vas, reèe, neka idu sa mnom, i ako ima kakva krivica na tom èoveku neka ga tuže.

6. A pošto bi u njih ne više od deset dana, sidje u Æesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.

7. A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedoèiti,

8. Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni æesaru šta sagreših.

9. Ali Fist, hoteæi Jevrejima uèiniti na volju, odgovori Pavlu i reèe: Hoæeš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?

10. A Pavle reèe: Ja stojim na sudu æesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.

11. Ako li sam skrivio, ili uèinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Æesaru idem.

12. Tada Fist, pogovorivši sa savetnicima, odgovori: Æesaru reèe da hoæeš: æesaru æeš poæi.

13. A pošto prodje nekoliko dana, Agripa car i Vernikija sidjoše u Æesariju da pohode Fista.

14. I buduæi da onde mnogo dana ostaše, kaza Fist caru za Pavla govoreæi: Èoveka jednog ostavio je Filiks u tamnici,

15. Za kog, kad ja bijah u Jerusalimu, izidjoše preda me glavari sveštenièki i starešine jevrejske moleæi da ga osudim.

16. Ja im odgovorih da nije obièaj u Rimljana da se pre pokloni kakav èovek na smrt dok se optuženi ne suoèi s onima koji ga tuže, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu.

17. A kad se oni ovde sastaše, nikakvog odlaganja ne uèinih, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedih da dovedu èoveka.

18. A oko njega stavši suparnici ni jedne krivice koje ja mišljah ne iznesoše.

19. Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom sujeverju, i o nekakvom Isusu, koji je umro pa Pavle govoraše da je živ.

20. A ja ne znajuæi u ovom poslu šta æu èiniti, rekoh bi li hteo iæi u Jerusalim i onamo da mu se sudi za ovo.

21. A kad Pavle reèe da ga èuvamo do suda Avgustovog, zapovedih da ga èuvaju dokle ga pošaljem k æesaru.

22. A Agripa reèe Fistu: i ja bih rad èuti tog èoveka. A on reèe: Sutra æeš ga èuti.

23. Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dodjoše s velikim ponosom, i udjoše u sudnicu s vojvodama i sa starešinama onog grada, i kad zapovedi Fist, dovedoše Pavla.

24. I reèe Fist: Agripa care! I svi koji ste s nama! Vidite ovog za kog mi sve mnoštvo Jevreja dosadjivaše i u Jerusalimu i ovde, vièuæi da ne valja da on više živi.

25. A ja doznavši da on ništa nije uèinio što zaslužuje smrt, a i on sam reèe da æe da ide k svetlom æesaru, namislih da ga pošaljem,

26. Za kog nemam šta upravo pisati gospodaru. Zato ga i dovedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, pošto bude ispitivanje, imao šta pisati.

27. Jer mi se èini ludo sužnja poslati, a krivice njegove ne javiti.