Druga knjiga Ljetopisa 15

1. Tada duh Božji dodje na Azariju, sina Odidovog;

2. Te otide pred Asu i reèe mu: Èujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s Njim; i ako Ga ustražite, naæi æete Ga; ako li Ga ostavite, i On æe vas ostaviti.

3. Dugo je Izrailj bez pravog Boga i bez sveštenika uèitelja, i bez zakona.

4. A da su se u nevolji svojoj obratili ka Gospodu Bogu Izrailjevom i tražili Ga, našli bi Ga.

5. Ali u ovo vreme ne može se na miru odlaziti ni dolaziti; jer je nemir velik medju svim stanovnicima zemaljskim;

6. I potiru narod jedan drugi, i gradovi jedan drugi, jer ih Bog smete svakojakim nevoljama.

7. Zato vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plata za vaš trud.

8. A kad èu Asa te reèi i proroštvo proroka Odida, ohrabri se, i istrebi gadne bogove iz sve zemlje Judine i Venijaminove i iz gradova koje beše uzeo u gori Jefremovoj, i ponovi oltar Gospodnji koji beše pred tremom Gospodnjim.

9. Potom sazva sve pleme Judino i Venijaminovo i došljake koji behu kod njih od Jefrema i Manasije i Simeuna, jer ih mnogo prebeže k njemu iz naroda Izrailjevog kad videše da je Gospod Bog njegov s njim.

10. I skupiše se u Jerusalim treæeg meseca petnaeste godine carovanja Asinog.

11. I u onaj dan prinesoše Gospodu žrtve od plena koji dognaše, sedam stotina volova i sedam hiljada ovaca.

12. I uhvatiše veru da traže Gospoda Boga otaca svojih svim srcem svojim i svom dušom svojom;

13. A ko god ne bi tražio Gospoda Boga Izrailjevog, da se pogubi, bio mali ili veliki, èovek ili žena.

14. I zakleše se Gospodu glasom velikim i uz klikovanje i uz trube i rogove.

15. I radovaše se sav narod Judin radi te zakletve, jer iz svega srca svog zakleše se, i od sve volje svoje tražiše Ga i nadjoše Ga; i Gospod im dade mir odsvuda.

16. Jošte i Mahu, mater svoju, svrže Asa s vlasti, jer beše naèinila u lugu idola; i Asa obali idola njenog i izlomi ga i sažeže na potoku Kedronu.

17. Ali visine ne biše oborene u Izrailju, ali srce Asino beše pravo svega veka njegovog.

18. I unese u dom Božji šta beše posvetio otac njegov i šta beše sam posvetio, srebro i zlato i sudove.

19. I ne bi rata do trideset pete godine carovanja Asinog.