Druga knjiga o Kraljevima 18
1. A treæe godine carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom.
2. Bee mu dvadeset i pet godina kad poèe carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu bee ime Avija, kæi Zaharijina.
3. I èinjae to je pravo pred Gospodom sasvim kao to je èinio David, otac njegov.
4. On obori visine, i izlomi likove i iseèe lugove, i razbi zmiju od bronze, koju bee naèinio Mojsije, jer joj do tada kadjahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan.
5. Uzdae se u Gospoda Boga Izrailjevog, i ne bi takvog izmedju svih careva Judinih posle njega ni pre njega.
6. Jer prionu za Gospoda, ne odstupi od Njega, nego dra zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju.
7. I Gospod bee s njim; kuda god idjae napredovae; i odmetnu se od cara asirskog, te mu ne bi sluga.
8. On pobi Filisteje do Gaze i medje njene, od kule straarske do grada ozidanog.
9. A èetvrte godine carovanja Jezekijinog, a to je sedma godina carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem, podie se Salmanasar car asirski na Samariju, i opkoli je.
10. I posle tri godine uze je; este godine carovanja Jezekijinog, a devete godine carovanja Osijinog nad Izrailjem, bi uzeta Samarija.
11. I odvede car asirski Izrailjce u Asiriju i naseli ih u Alaju i u Avoru na vodi Gozanu i po gradovima midskim.
12. Jer ne sluae glas Gospoda Boga svog i prestupae zavet Njegov, sve to im je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, ne sluae niti tvorie.
13. A èetrnaeste godine carovanja Jezekijinog podie se Senahirim, car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.
14. Tada Jezekija, car Judin posla u Lahis k caru asirskom i poruèi mu: Zgreio sam; vrati se od mene, ta god nametne na me nosiæu. A car asirski nametnu na Jezekiju, cara Judinog, trista talanata srebra i trideset talanata zlata.
15. I dade car Jezekija sve srebro to se nadje u domu Gospodnjem i u riznicama carskog dvora.
16. U to vreme car Jezekija raskopa vrata na crkvi Gospodnjoj i pragove koje sam bee okovao, i dade caru asirskom.
17. Ali car asirski posla Tartana i Ravsarisa i Ravsaka iz Lahisa k caru Jezekiji u Jerusalim s velikom vojskom; i oni se podigoe i dodjoe u Jerusalim; i podigavi se i doavi stadoe kod jaza gornjeg jezera, koji je pokraj puta u polju beljarevom.
18. I stadoe vikati cara. Tada dodje k njima Elijakim, sin Helkijin, koji bee nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar.
19. I reèe im Ravsak: Kaite caru Jezekiji: Ovako kae veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica, u koju se uzda?
20. Ti veli, ali su prazne reèi, da ima saveta i sile za rat. U ta se dakle uzda, te si se odmetnuo od mene?
21. Gle, uzda se u Misir, u tap od trske slomljene, na koji ako se ko nasloni, uæi æe mu u ruku i proboæe je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.
22. Ako li mi kaete: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj èije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se u Jerusalimu.
23. Hajde, zateci se mom gospodaru, caru asirskom; i daæu ti dve hiljade konja, ako moe dobaviti koji æe jahati na njima.
24. Kako æe dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzda u Misir za kola i konjike.
25. Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda doao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.
26. Tada Elijakim, sin Helkijin i Somna i Joah rekoe Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da slua narod na zidu.
27. A Ravsak im reèe: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kaem ove reèi? Nije li k tim ljudima, to sede na zidu, da jedu svoju neèist i da piju svoju mokraæu s vama?
28. Tada stade Ravsak i povika glasno judejski, i reèe govoreæi: Èujte reè velikog cara, cara asirskog.
29. Ovako kae car: Nemojte da vas vara Jezekija; jer vas ne moe izbaviti iz moje ruke.
30. Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreæi: Gospod æe nas izbaviti, i ovaj se grad neæe dati u ruke caru asirskom.
31. Ne sluajte Jezekije; jer ovako kae car asirski: Uèinite mir sa mnom, i hodite k meni pa jedite svaki sa svog èokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca.
32. Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao to je vaa, u zemlju obilnu itom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima, u zemlju obilnu maslinom i uljem i medom, pa æete iveti i neæete izginuti. Ne sluajte Jezekije, jer vas vara govoreæi: Gospod æe nas izbaviti.
33. Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?
34. Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski, enski i avski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?
35. Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod æe izbaviti Jerusalim iz moje ruke?
36. Ali narod æutae, i ne odgovorie mu ni reèi, jer car bee zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.
37. Tada Elijakim, sin Helkijin, koji bee nad dvorom i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjoe k Jezekiji razdrvi haljine, i kazae mu reèi Ravsakove.