Izaija 22
1. Breme dolini vidjenja. ta ti je te si sva izala na krovove?
2. Grade puni vike i vreve, grade veseli! Tvoji pobijeni nisu pobijeni maèem niti pogiboe u boju.
3. Glavari tvoji uzmakoe svikoliki, povezae ih strelci; ta se god nadje tvojih, svi su povezani, ako i pobegoe daleko.
4. Zato rekoh: Prodjite me se, da plaèem gorko; ne trudite se da me teite za pogiblju kæeri naroda mog.
5. Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini vidjenja; obaliæe zid, i vika æe biti do gore.
6. I Elam uze Tul, s kolima ljudi i s konjicima, i Kir istaèe tit.
7. I krasne doline tvoje napunie se kola, i konjici se namestie pred vratima.
8. I odastre se zastiraè Judin; i pogledao si u to vreme na oruje u kuæi umskoj.
9. I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.
10. I izbrojaste kuæe jerusalimske, i razvaliste kuæe da utvrdite zid.
11. I naèiniste jaz medju dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to uèinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.
12. I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plaèete i ridate i da skubete kose i pripaete kostret;
13. A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreæi: Jedimo i pijmo, jer æemo sutra umreti.
14. Ali Gospod nad vojskama javi mi: Neæe vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama.
15. Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom riznièaru, k Somni, upravitelju dvorskom,
16. I reci mu: ta æe ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu.
17. Evo, èoveèe, Gospod æe te baciti daleko i zatrpaæe te.
18. Zavitlaæe te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde æe umreti i onde æe biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog;
19. I svræi æu te s mesta tvog, i isteraæu te iz slube tvoje.
20. I u to vreme pozvaæu slugu svog Elijakima sina Helkijinog;
21. I obuæi æu mu tvoju haljinu, i tvojim æu ga pojasom opasati, i tvoju æu mu vlast dati u ruku, i biæe otac Jerusalimljanima i domu Judinom.
22. I metnuæu mu kljuè od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neæe niko zatvoriti, i kad on zatvori, neæe niko otvoriti.
23. I kao klin uglaviæu ga na tvrdom mestu, i biæe presto slave domu oca svog;
24. I o njemu æe se veati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i èae i mehovi.
25. U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriæe se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiæe se i paæe, i tea to je na njemu propaæe; jer Gospod reèe.