Izaija 8
1. I reèe mi Gospod: Uzmi knjigu veliku i napii u njoj pismom èoveèjim: Brz na plen, hitar na grabe.
2. I uzeh verne svedoke, Uriju svetenika i Zahariju sina Jeverehijinog.
3. Potom pristupih k proroèici, i ona zatrudne i rodi sina. A Gospod mi reèe: Nadeni mu ime: Brz na plen, hitar na grabe.
4. Jer pre nego dete nauèi vikati: Oèe moj i majko moja, odneæe se blago damatansko i plen samarijski pred carem asirskim.
5. I jo mi reèe Gospod govoreæi:
6. to ovaj narod ne mari za vodu siloamsku koja teèe tiho, i raduje se Resinu i sinu Remalijinom,
7. Zato, evo, Gospod æe navesti na njih vodu iz reke silnu i veliku, cara asirskog i svu slavu njegovu, te æe izaæi iz svih potoka svojih, i teæi æe povrh svih bregova svojih,
8. I navaliæe preko Judina, plaviæe i razlivaæe se i doæi do grla, i krila æe joj se rairiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuilo!
9. Zdruujte se, narodi, ali æete se potrti; èujte svi koji ste u dalekoj zemlji: oruajte se, ali æete se potrti; oruajte se, ali æete se potrti.
10. Dogovarajte se, dogovor æe vam se razbiti: recite reè, neæe biti od nje nita, jer je s nama Bog.
11. Jer mi ovako reèe Gospod uhvativi me za ruku i opomenuvi me da ne idem putem ovog naroda, govoreæi:
12. Ne govorite "Buna" kad god ovaj narod kae "Buna", i ne bojte se èega se on boji, i ne plaite se.
13. Gospoda nad vojskama svetite; i On neka vam je strah i bojazan.
14. I biæe vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izrailjevim, zamka i mrea stanovnicima jerusalimskim.
15. I spotaknuæe se mnogi i paæe i satræe se, zapleæe se i uhvatiæe se.
16. Svei svedoèanstvo, zapeèati zakon mojim uèenicima.
17. Èekaæu dakle Gospoda, koji je sakrio lice svoje od doma Jakovljevog, i uzdaæu se u Nj.
18. Evo ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i èudo Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji nastava na gori Sionu.
19. I ako vam kau: Pitajte vraèe i gatare, koji apæu i mrmljaju, recite: Ne treba li narod da pita Boga svog? Ili æe pitati mrtve mesto ivih?
20. Zakon i svedoèanstvo traite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.
21. I hodiæe po zemlji potucajuæi se i gladujuæi; i kad bude gladan, ljutiæe se i psovati cara svog i Boga svog gore.
22. A kad pogleda na zemlju, a to nevolja i mrak i teka muka, i on zagnan u tamu.