Job 30
1. A sada smeju mi se mladji od mene, kojima otaca ne bih hteo metnuti sa psima stada svog.
2. A na ta bi mi i bila sila ruku njihovih? U njima bee propala starost.
3. Od siromatva i gladi samoæavahu beeæi od suva, mraèna, pusta i opustoena mesta;
4. Koji brahu lobodu po èestama, i smrekovo korenje bee im hrana.
5. Izmedju ljudi behu izgonjeni i vikae se za njima kao za lupeom.
6. ivljahu po stranim uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
7. Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
8. Behu ljudi nikakvi i bez imena, manje vredni nego zemlja.
9. I njima sam sada pesma, i postah im prièa.
10. Gade se na me, idu daleko od mene i ne usteu se pljuvati mi u lice.
11. Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbacie uzdu preda mnom.
12. S desne strane ustajahu momci, potkidahu mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
13. Raskopae moju stazu, umnoie mi muke, ne treba niko da im pomae.
14. Kao irokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
15. Strahote navalie na me, i kao vetar teraju duu moju, i kao oblak prodje sreæa moja.
16. I sada se dua moja razliva u meni, stigoe me dani muèni.
17. Noæu probada mi kosti u meni, i ile moje ne odmaraju se.
18. Od teke sile promenilo se odelo moje, i kao ogrlica u koulje moje stee me.
19. Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
20. Vièem k Tebi, a Ti me ne slua; stojim pred Tobom, a Ti ne gleda na me.
21. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suproti mi se.
22. Podie me u vetar, posadjuje me na nj, i rastapa u meni sve dobro.
23. Jer znam da æe me odvesti na smrt i u dom odredjeni svima ivima.
24. Ali neæe pruiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neæe vikati.
25. Nisam li plakao radi onog koji bee u zlu? Nije li dua moja alosna bivala radi ubogog?
26. Kad se dobru nadah, dodje mi zlo; i kad se nadah svetlosti, dodje mrak.
27. Utroba je moja uzavrela, i ne moe da se umiri, zadesie me dani muèni.
28. Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vièem u zboru.
29. Brat postah zmajevima i drug sovama.
30. Pocrnela je koa na meni i kosti moje posahnue od ege.
31. Gusle se moje pretvorie u zapevku, i svirala moja u plaè.