Knjiga Brojeva 12

1. I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom.

2. I rekoše: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to èu Gospod.

3. A Mojsije beše èovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.

4. I odmah reèe Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dodjite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje.

5. Tada sidje Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od šatora. I viknu Arona i Mariju, i dodjoše oboje.

6. I reèe im: Èujte sada reèi moje: prorok kad je medju vama, ja æu mu se Gospod javljati u utvari i govoriæu s njim u snu.

7. Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom.

8. Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija?

9. I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.

10. I oblak se podiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.

11. Tada reèe Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meæi na nas greha ovog, jer ludo uèinismo i zgrešismo.

12. Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje.

13. I vapi Mojsije ka Gospodu govoreæi: Bože, molim Ti se, isceli je.

14. A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odluèena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena.

15. Tako bi Marija odluèena izvan logora sedam dana; i narod ne podje odande dokle Marija ne bi opet primljena.