Prva knjiga o Samuelu 10
1. Tada Samuilo uze uljanicu, i izli mu ulje na glavu, pa ga poljubi, i reèe mu: Eto, nije li te pomazao Gospod nad nasledstvom svojim da mu bude vodj?
2. Kad otide danas od mene, naæi æe dva èoveka kod groba Rahiljinog u kraju Venijaminovom u Selsi, koji æe ti reæi: Nale su se magarice, koje si poao da trai, i evo otac tvoj ne mareæi za magarice zabrinuo se za vas govoreæi: ta æu èiniti poradi sina svog?
3. I otiavi odande dalje kad dodje u ravnicu tavorsku, sreæe te onde tri èoveka iduæi k Bogu u Vetilj, noseæi jedan tri jareta, a drugi noseæi tri hleba, a treæi noseæi meinu vina.
4. Pa æe te upitati za zdravlje, i daæe ti dva hleba, koje primi iz ruku njihovih.
5. Potom æe doæi na hum Boji, gde je straa filistejska, i kad udje u grad, sreæe te gomila proroka silazeæi s gore, a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle; i oni æe prorokovati.
6. I siæi æe na te duh Gospodnji, te æe prorokovati s njima, i postaæe drugi èovek.
7. I kad ti dodju ti znaci, èini ta ti dodje na ruku, jer je Bog s tobom.
8. Potom æe otiæi pre mene u Galgal, i gle, ja æu doæi k tebi da prinesem rtve paljenice i da prinesem rtve zahvalne. Sedam dana èekaj dokle dodjem k tebi i kaem ti ta æe èiniti.
9. I kad se okrete da ide od Samuila, Bog mu dade drugo srce; i svi se oni znaci zbie onaj dan.
10. I kad dodjoe na hum, gle, srete ga gomila proroka, i dodje na nj duh Boji, i prorokova medju njima.
11. I kad ga videe, svi koji ga poznavahu od pre gde prorokuje s prorocima, rekoe jedan drugom: ta to bi od sina Kisovog? Eda li je i Saul medju prorocima?
12. A jedan odande odgovori i reèe: Ko li im je otac? Otuda posta prièa: Eda li je i Saul medju prorocima?
13. I prestavi prorokovati dodje na goru.
14. A stric Saulov reèe njemu i momku njegovom: Kuda ste ili? A on odgovori: Da traimo magarice; i kad videsmo da ih nigde nema, otidosmo k Samuilu.
15. A Stric Saulov reèe: Kai mi ta vam je rekao Samuilo?
16. A Saul reèe stricu svom: Kazao nam je da su se nale magarice. Ali mu ne reèe za carstvo to mu je kazao Samuilo.
17. A Samuilo sazva narod u Mispu ka Gospodu.
18. I reèe sinovima Izrailjevim: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja izvedoh Izrailja iz Misira, i izbavih vas iz ruku misirskih i iz ruku svih carstava koja vas muèahu.
19. A vi danas odbaciste Boga svog, koji vas sam izbavlja od svih zala vaih i nevolja vaih, i rekoste mu: Postavi cara nad nama. Sada dakle stanite pred Gospodom po plemenima svojim i po hiljadama svojim.
20. I privede Samuilo sva plemena Izrailjeva, i pade na pleme Venijaminovo.
21. Potom privede pleme Venijaminovo po porodicama njegovim, i pade na porodicu Matrijevu; potom pade na Saula, sina Kisovog. I traie ga, ali se ne nadje.
22. Tada opet upitae Gospoda: Hoæe li jo doæi ovamo taj èovek? A Gospod reèe: Eto sakrio se za prtljagom.
23. Tada otrèae, i dovedoe ga odande. I stade usred naroda, i bee glavom vii od svega naroda.
24. I reèe Samuilo svemu narodu: Vidite li koga je izabrao Gospod da niko nije kao on u svemu narodu? I sav narod povika i reèe: Da ivi car!
25. Tada Samuilo kaza narodu prava carska i napisa u knjigu, i metnu je pred Gospodom. Potom Samuilo raspusti narod da ide svak svojoj kuæi.
26. I Saul takodje otide svojoj kuæi u Gavaju, i s njim otidoe vojnici, kojima Bog taknu srca.
27. A ljudi nevaljali rekoe: Taj li æe nas izbaviti? I prezirahu ga, niti mu donesoe dar. Ali se on uèini kao da nije èuo.