Prva knjiga o Samuelu 13
1. Kad Saul bi car godinu dana (a carova dve godine nad Izrailjem),
2. Izabra sebi Saul tri hiljade izmedju sinova Izrailjevih; i behu kod Saula dve hiljade u Mihmasu i u gori vetiljskoj, a jedna hiljada s Jonatanom u Gavaji Venijaminovoj; a ostali narod raspusti u atore njihove.
3. I Jonatan pobi strau filistejsku koja bee u Gavaji, i èue za to Filisteji. A Saul zapovedi, te trubie u trube po svoj zemlji govoreæi: Neka èuju Jevreji.
4. I tako èu sav Izrailj gde rekoe: Pobi Saul strau filistejsku; i stoga Izrailj omrznu Filistejima. I sazvan bi narod za Saulom u Galgal.
5. A Filisteji se skupie da vojuju na Izrailja, trideset hiljada kola i est hiljada konjika, i mnotvo naroda kao pesak na bregu morskom; i izaavi stadoe u logor u Mihmasu, s istoka od Ven-Avena.
6. I Izrailjci se videe u nevolji, jer narod bi pritenjen; te se sakri u peæine i u èeste i u kamenjake i u raseline i u jame.
7. A drugi Jevreji predjoe preko Jordana u zemlju Gadovu i Galadovu. A Saul jo bee u Galgalu, i sav narod to idjae za njim bee u strahu.
8. I poèeka sedam dana do roka Samuilovog. Ali Samuilo ne dodje u Galgal; te se narod stade razlaziti od njega.
9. Tada reèe Saul: Dodajte mi rtvu paljenicu i rtve zahvalne. I prinese rtvu paljenicu.
10. I kad prinese rtvu paljenicu, gle, dodje Samuilo. I Saul izadje mu na susret da ga pozdravi.
11. A Samuilo mu reèe: ta si uèinio? A Saul odgovori: Kad videh gde se narod razlazi od mene, a ti ne dodje do roka, i Filisteji se skupili u Mihmasu,
12. Rekoh: Sad æe udariti Filisteji na me u Galgal, a ja se jo ne pomolih Gospodu: te se usudih i prinesoh rtvu paljenicu.
13. Tada reèe Samuilo Saulu: Ludo si radio to nisi drao zapovesti Gospoda Boga svog, koju ti je zapovedao; jer bi sada Gospod utvrdio carstvo tvoje nad Izrailjem doveka.
14. A sada carstvo tvoje neæe se odrati. Gospod je naao sebi èoveka po srcu svom, i njemu je zapovedio Gospod da bude vodj narodu Njegovom, jer nisi drao ta ti je zapovedio Gospod.
15. Potom die se Samuilo i otide iz Galgala u Gavaju Venijaminovu. I Saul izbroja narod koji osta kod njega, i bee ga do est stotina ljudi.
16. I Saul i sin mu Jonatan i narod to bee s njima, stajahu u Gavaji Venijaminovoj; a Filisteji stajahu u logoru u Mihmasu.
17. I izidjoe tri èete iz logora filistejskog da plene: Jedna èeta udari putem k Ofri u zemlju sovalsku;
18. A druga èeta udari putem k Vet-Oronu; a treæa udari putem k medji koja gleda prema dolini sevojimskoj u pustinju.
19. A u celoj zemlji izrailjskoj ne bee kovaèa, jer Filisteji rekoe: Da ne bi gradili Jevreji maèeva ni kopalja.
20. Zato silaahu svi Izrailjci k Filistejima kad koji htede poklepati raonik ili motiku ili sekiru ili srp.
21. I behu se zatupili raonici i motike i vile troroge i sekire, i same ostane trebae zaotriti.
22. Zato kad dodje vreme boju, ne nadje se maèa ni koplja ni u koga u narodu koji bee sa Saulom i Jonatanom; samo bee u Saula i u Jonatana sina njegovog.
23. I straa filistejska izadje u klanac kod Mihmasa.