Psalmi 107
1. Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.
2. Tako neka kau koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,
3. Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.
4. Lutae po pustinji gde se ne ivi, puta gradu naseljenom ne nahodie;
5. Behu gladni i edni, i dua njihova iznemagae u njima;
6. Ali zavikae ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.
7. I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.
8. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za èudesa Njegova radi sinova ljudskih!
9. Jer siti duu tatu, i duu gladnu puni dobra.
10. Sedee u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvodje;
11. Jer ne sluae reèi Boijih, i ne marie za volju Vinjeg.
12. On poniti srce njihovo stradanjem; spotakoe se, i ne bee koga da pomogne.
13. Ali zavikae ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
14. Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.
15. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za èudesa Njegova radi sinova ljudskih!
16. Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.
17. Bezumnici stradae za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.
18. Svako se jelo gadilo dui njihovoj, i dodjoe do vrata smrtnih.
19. Ali zavikae ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.
20. Posla reè svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.
21. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za èudesa Njegova radi sinova ljudskih!
22. I neka prinesu rtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!
23. Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,
24. Oni su videli dela Gospodnja, i èudesa Njegova u dubini.
25. Kae, i die se silan vetar, i ustaju vali na njemu,
26. Diu se do nebesa i sputaju do bezdana: dua se njihova u nevolji razliva;
27. Posræu i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.
28. Ali zavikae ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.
29. On obraæa vetar u tiinu, i vali njihovi umuknu.
30. Vesele se kad se stiaju, i vodi ih u pristanite koje ele.
31. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za èudesa Njegova radi sinova ljudskih!
32. Neka Ga uzviuju na saboru narodnom, na skuptini stareinskoj slave Ga!
33. On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,
34. Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji ive na njoj.
35. On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,
36. I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za ivljenje;
37. Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.
38. Blagosilja ih i mnoe se jako, i stoke im ne umanjuje.
39. Pre ih bee malo, padahu od zla i nevolje, to ih stizae.
40. On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.
41. On izvlaèi ubogoga iz nevolje, i plemena mnoi kao stado.
42. Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.
43. Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.