Psalmi 141

1. Gospode, vièem k Tebi, pohitaj k meni, èuj glas moljenja mog, kad vièem k Tebi.

2. Nek izadje molitva moja kao kad pred lice Tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos, veèernji.

3. Postavi, Gospode, stražu kod jezika mog, èuvaj vrata usta mojih.

4. Ne daj srcu mom da zastrani na zle pomisli, da èini dela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihove.

5. Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neæe odbaciti, ako æe i više; nego je molitva moja protiv zloæe njihove.

6. Rasuše se po kamenim vrletima sudije njihove, i èuše reèi moje kako su blage.

7. Kao kad ko seèe i teše, tako se razleteše kosti naše do èeljusti paklenih.

8. Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oèi moje, u Tebe se uzdam, nemoj odbaciti dušu moju.

9. Saèuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onih, koji èine bezakonje.

10. Pašæe u mreže svoje bezbožnici, a ja æu jedan proæi.