Estera 9
1. I tako dvanaestog meseca, a to je mesec Adar, trinaestog dana, kad dodje da se izvri reè careva i zapovest njegova, istog dana kad se neprijatelji judejski nadahu da æe ovladati njima, preokrenu se, te Judinajci ovladae svojim nenavidnicima.
2. Skupie se Judinajci u svojim gradovima po svim zemljama cara Asvira da dignu ruke na one koji im traahu zlo; i niko ne mogae stajati pred njima; jer strah od njih popade sve narode.
3. I svi knezovi zemaljski, namesnici i upravitelji i koji opravljahu poslove careve, podupirahu Judinajce, jer ih popade strah od Mardoheja.
4. Jer velik bee Mardohej u domu carevom, i slava njegova prolaae sve zemlje, jer taj èovek, Mardohej bivae sve veæi.
5. I tako pobie Judinajci sve neprijatelje svoje maèem i potre i istrebie, i uèinie ta htee od nenavidnika svojih.
6. I u Susanu, carskom gradu, ubie Judinajci i istrebie pet stotina ljudi.
7. I Farsandatu i Dalfona i Aspatu,
8. I Poratu i Adaliju i Aridatu,
9. I Farmastu i Arisaja i Arilaja i Vajezatu,
10. Deset sinova Amana, sina Amedatinog neprijatelja judejskog pobie, ali na plen ne digoe ruke svoje,
11. U onaj dan, kad javie caru broj pobijenih u Susanu carskom gradu,
12. Reèe car Jestiri carici: U Susanu carskom gradu pobie i potre Judinajci pet stotina ljudi i deset sinova Amanovih, a ta su uèinili po ostalim zemljama carevim? ta eli? Daæe ti se; i ta jo moli? Biæe.
13. A Jestira reèe: Ako je ugodno caru, da se dopusti Judinajcima u Susanu i sutra da uèine po dananjoj naredbi i deset sinova Amanovih da obese na veala.
14. I zapovedi car da bude tako. I oglaena bi zapovest u Susanu, i obesie deset sinova Amanovih.
15. I Judinajci koji behu u Susanu skupivi se i èetrnaestog dana meseca Adara pobie u Susanu tri stotine ljudi, ali na plen ne digoe ruke svoje.
16. A ostali Judinajci koji behu po zemljama carevim skupie se da brane ivot svoj i da se smire od neprijatelja svojih; i pobie sedamdeset i pet hiljada nenavidnika svojih; ali na plen ne digoe ruke svoje.
17. To bi trinaestog dana meseca Adara; a èetrnaestog poèinue, i praznovae taj dan gosteæi se i veseleæi se.
18. A Judinajci koji behu u Susanu skupie se trinaestog i èetrnaestog dana istog meseca, a poèinue petnaestog, i praznovae taj dan gosteæi se i veseleæi se.
19. Zato Judinajci seljani, koji ive po mestima neogradjenim, praznuju èetrnaesti dan meseca Adara veseleæi se i gosteæi se i blagujuæi, i aljuæi delove jedan drugom.
20. Jer Mardohej napisa ovo, i razasla knjige svim Judinajcima koji behu po svim zemljama cara Asvira, blizu i daleko,
21. Naredjujuæi im da praznuju dan èetrnaesti meseca Adara i petnaesti dan istog meseca svake godine;
22. Prema danima u koje se smirie Judinajci od neprijatelja svojih i prema mesecu kad im se pretvori alost u radost i tuga u veselje, da te dane praznuju gosteæi se i veseleæi se i aljuæi delove jedan drugom, i siromasima darove.
23. I primie svi Judinajci da èine ta su poèeli i ta im pisa Mardohej.
24. Jer Aman, sin Amedatin Agagej neprijatelj svih Judinajaca namisli za Judinajce da ih istrebi, i baci Fut, to jest reb, da ih potre i istrebi.
25. Ali kad Jestira izidje pred cara, on zapovedi knjigom, te se zla misao njegova koju smisli na Judinajce obrati na njegovu glavu, i obesie njega i sinove njegove na veala.
26. Zato prozvae te dane Furim od imena Fur; i radi svojih reèi te knjige i radi onog to videe, tako i radi onog to im se dogodi,
27. Postavie Judinajci i primie na se i na seme svoje i na sve koji se udrue s njima da je nepromenljivo da slave ta dva dana kao to je napisano za njih i na vreme koje je za njih odredjeno, svake godine,
28. I da se ti dani spominju i slave u svakom narataju, u svakoj porodici, u svakoj zemlji i u svakom gradu; i ti dani Furim da ne prestanu medju Judinajcima i spomen njihov da ne pogine u semenu njihovom.
29. I pisa carica Jestira, kæi Avihailova i Mardohej Judinajac svakom tvrdjom potvrdjujuæi knjigu za Furim drugi put.
30. I razasla knjigu svim Judinajcima u sto i dvadeset i sedam zemalja cara Asvira i reèima ljubaznim i istinitim,
31. Da tvrdo dre dane Furim na vreme kao to im je postavio Mardohej Judinajac i carica Jestira i kao to sami postavie sebi i semenu svom za spomen postu njihovom i vikanju njihovom.
32. Tako zapovest Jestirina potvrdi uredbu za Furim, i bi zapisano u knjigu.