Prva knjiga o Samuelu 1
1. Bee jedan èovek iz Ramatajim-Sofima, iz gore Jefremove, kome ime bee Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sina Tova, sina Sufovog, Efraæanin.
2. I imae dve ene, jednoj bee ime Ana a drugoj Fenina; i Fenina imae dece, a Ana nemae dece.
3. I idjae taj èovek svake godine iz svog grada da se pokloni i prinese rtvu Gospodu nad vojskama u Silom; a onde behu dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines, svetenici Gospodnji.
4. I jedan dan kad Elkana prinese rtvu, dade Fenini eni svojoj i svim sinovima njenim i kæerima njenim po deo;
5. Ani pak dade dva dela, jer ljubljae Anu, a njoj Gospod bee zatvorio matericu.
6. I protivnica je njena vrlo cveljae prkoseæi joj to joj Gospod bee zatvorio matericu.
7. Tako èinjae Elkana svake godine, i Ana hodjae u dom Gospodnji, a ona je cveljae, te plakae i ne jedjae.
8. A Elkana mu njen reèe joj jednom: Ana, zato plaèe? I zato ne jede? I zato je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?
9. A Ana usta, poto jedoe i pie u Silomu; a Ilije svetenik sedjae na stolici, na pragu doma Gospodnjeg.
10. I ona, tuna u srcu pomoli se Gospodu plaèuæi mnogo.
11. I zavetova se govoreæi: Gospode nad vojskama! Ako pogleda na muku slukinje svoje, i opomene me se, i ne zaboravi slukinje svoje, nego da slukinji svojoj muko èedo, ja æu ga dati Gospodu dokle je god iv, i britva neæe preæi preko glave njegove.
12. I kad se ona dugo moljae pred Gospodom, Ilije motrae na usta njena.
13. Ali Ana govorae u srcu svom, usta joj se samo micahu a glas joj se ne èujae; stoga Ilije pomisli da je pijana.
14. Pa joj reèe Ilije: Dokle æe biti pijana? Otrezni se od vina svog.
15. Ali Ana odgovori i reèe: Nisam pijana, gospodaru, nego sam ena tuna u srcu; nisam pila vina ni silovitog piæa; nego izlivam duu svoju pred Gospodom.
16. Nemoj jednaèiti slukinje svoje s nevaljalom enom; jer sam od velike tuge i alosti svoje govorila dosad.
17. Tada odgovori Ilije i reèe: Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za ta si Ga molila.
18. A ona reèe: Neka nadje slukinja tvoja milost pred tobom! Tada otide ena svojim putem, i jede, i lice joj ne bee vie kao pre.
19. I sutradan uranie, i poklonie se Gospodu, i vratie se i dodjoe kuæi svojoj u Ramat. I Elkana pozna Anu enu svoju, i Gospod se opomenu nje.
20. I kad bi vreme, poto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer, reèe, isprosih ga u Gospoda.
21. Potom podje onaj èovek Elkana sa svim domom svojim da prinese Gospodu godinju rtvu i zavet svoj.
22. Ali Ana ne podje, jer reèe muu svom: Dokle odojim dete, onda æu ga odvesti da izadje pred Gospoda i ostane onde do veka.
23. I reèe joj Elkana, mu njen: Èini kako ti drago; ostani dokle god ne odoji; samo da hoæe Gospod ispuniti reè svoju. I tako ena osta; i dojae sina svog dokle ga ne odoji.
24. A kad ga odoji, odvede ga sa sobom uzevi tri teleta i efu brana i meh vina, i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu; a dete bee jo malo.
25. I zaklae tele i dovedoe dete k Iliju.
26. I ona reèe: Èuj gospodaru, kako je iva dua tvoja, gospodaru, ja sam ona ena koja je stajala ovde kod tebe moleæi se Gospodu.
27. Molih se za ovo dete, i ispuni mi Gospod molbu moju, za ta sam Ga molila.
28. Zato i ja dajem njega Gospodu, dokle je god iv, da je dat Gospodu. I poklonie se onde Gospodu.