Prva knjiga o Samuelu 24

1. A David otišavši odande stade na tvrdim mestima engadskim.

2. I kad se Saul vrati odagnavši Filisteje, rekoše mu govoreæi: Eno Davida u pustinji engadskoj.

3. Tada uze Saul tri hiljade ljudi izabranih iz svega Izrailja, i otide da traži Davida i ljude njegove po vrletima gde su divokoze.

4. I dodje k torovima ovèijim ukraj puta gde beše peæina; i Saul udje u nju rad sebe; a David i njegovi ljudi sedjahu u kraju u peæini.

5. I rekoše Davidu ljudi njegovi: Evo dana, za koji ti reèe Gospod: Evo ja ti predajem neprijatelja tvog u ruke da uèiniš šta ti je volja. I David usta, te polako odseèe skut od plašta Saulovog.

6. A posle zadrhta srce Davidu što odseèe skut Saulu.

7. I reèe svojim ljudima: Ne dao Bog da to uèinim gospodaru svom, pomazaniku Gospodnjem, da podignem ruku svoju na nj. Jer je pomazanik Gospodnji.

8. I odvrati reèima David ljude svoje i ne dade im da ustanu na Saula. I Saul izašav iz peæine podje svojim putem.

9. Potom David usta, i izašav iz peæine stade vikati za Saulom govoreæi: Care gospodine! A Saul se obazre, a David se savi licem do zemlje i pokloni se.

10. I reèe David Saulu: Zašto slušaš šta ti kažu ljudi koji govore: Eto David traži zlo tvoje?

11. Evo, danas videše oèi tvoje da te je Gospod bio predao danas u moje ruke u ovoj peæini, i rekoše mi da te ubijem: ali te poštedeh, i rekoh: Neæu dignuti ruku svoju na gospodara svog, jer je pomazanik Gospodnji.

12. Evo, oèe moj, evo vidi skut od plašta svog u mojoj ruci: odsekoh skut od plašta tvog, a tebe ne ubih; poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj, i da ti nisam zgrešio; a ti vrebaš dušu moju da je uzmeš.

13. Gospod neka sudi izmedju mene i tebe, i neka me osveti od tebe; ali ruka se moja neæe podignuti na te.

14. Kako kaže stara prièa: Od bezbožnih izlazi bezbožnost; zato se ruka moja neæe podignuti na te.

15. Za kim je izašao car Izrailjev? Koga goniš, mrtvog psa, buvu jednu.

16. Gospod neka bude sudija, i neka rasudi izmedju mene i tebe; On neka vidi i raspravi moju parnicu i izbavi me iz ruke tvoje.

17. A kad izgovori David ove reèi Saulu, reèe Saul: Je li to tvoj glas, sine Davide? I podigavši Saul glas svoj zaplaka.

18. I reèe Davidu: Praviji si od mene, jer si mi vratio dobro za zlo koje sam ja tebi uèinio.

19. I danas si mi pokazao da mi dobro èiniš; jer me Gospod dade tebi u ruke, a ti me opet ne ubi.

20. I ko bi našavši neprijatelja svog pustio ga da ide dobrim putem? Gospod neka ti vrati dobro za ovo što si mi uèinio danas.

21. I sada, evo, znam da æeš zacelo biti car, i jako æe biti u tvojoj ruci carstvo Izrailjevo.

22. Zato mi se sada zakuni Gospodom da neæeš istrebiti seme moje posle mene, ni ime moje zatrti u domu oca mog.

23. I zakle se David Saulu; i Saul otide kuæi svojoj, a David i ljudi njegovi otidoše na tvrdo mesto.