Izaija 1

1. Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.

2. Èujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene.

3. Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume.

4. Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovaèkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag.

5. Što biste još bili bijeni kad se sve više odmeæete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.

6. Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscedjene ni zavijene ni uljem zablažene.

7. Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tudjini na vaše oèi, i pustoš je kao što opustošavaju tudjini.

8. I osta kæi sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.

9. Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednaèili bismo se s Gomorom.

10. Èujte reè Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski!

11. Šta æe mi mnoštvo žrtava vaših? Veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junèiju i jagnjeæu i jareæu.

12. Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu?

13. Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.

14. Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.

15. Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oèi svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.

16. Umijte se, oèistite se, uklonite zloæu dela svojih ispred oèiju mojih, prestanite zlo èiniti.

17. Uèite se dobro èiniti, tražite pravdu, ispravljajte potlaèenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.

18. Tada dodjite, veli Gospod, pa æemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaæe beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaæe kao vuna.

19. Ako hoæete slušati, dobro zemaljsko ješæete.

20. Ako li neæete, nego budete nepokorni, maè æe vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.

21. Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici.

22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom.

23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotoj ne daju pravice, i parnica udovièka ne dolazi pred njih.

24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razraèunaæu se sa protivnicima svojim, i osvetiæu se neprijateljima svojim.

25. I okrenuæu ruku svoju na te, i sažeæi æu troske tvoje da te preèistim, i ukloniæu sve olovo tvoje.

26. I postaviæu ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispoèetka; tada æeš se zvati grad pravedni, grad verni.

27. Sion æe se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.

28. A odmetnici i grešnici svi æe se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuæe.

29. Jer æete se posramiti od gajeva koje želeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste.

30. Jer æete biti kao hrast kome opada lišæe i kao vrt u kome nema vode.

31. I biæe junak kao kuèine i delo njegovo kao iskra, i oboje æe se zapaliti, i neæe biti nikoga da ugasi.