Izaija 66

1. Ovako veli Gospod: Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gde je mesto za moje poèivanje?

2. Jer je sve to ruka moja stvorila, to je postalo sve, veli Gospod. Ali na koga æu pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhæe od moje reèi.

3. Ko kolje vola, to je kao da ubije èoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa; ko prinosi dar, to je kao da prinese krv svinjsku; ko kadi kadom, to je kao da blagoslovi idola. To oni izabraše na putevima svojim, i duši se njihovoj mile gadovi njihovi.

4. Izabraæu i ja prema nevaljalstvu njihovom, i pustiæu na njih èega se boje; jer zvah a niko se ne odazva, govorih a oni ne slušaše, nego èiniše šta je zlo preda mnom i izabraše šta meni nije po volji.

5. Slušajte reè Gospodnju, koji drhæete od Njegove reèi: braæa vaša, koja mrze na vas i izgone vas imena mog radi, govore: Neka se pokaže slava Gospodnja. I pokazaæe se na vašu radost, a oni æe se posramiti.

6. Vika ide iz grada, glas iz crkve, glas Gospodnji koji plaæa neprijateljima svojim.

7. Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dodjoše muke, rodi detiæa.

8. Ko je ikada èuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje èim oseti bolove.

9. Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li æu ja, koji dajem da se radja, biti bez poroda, veli Bog tvoj.

10. Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste.

11. Jer æete sati sise od utehe njegove, i nasitiæete se, ješæete i nasladjivaæete se u svetlosti slave njegove.

12. Jer ovako veli Gospod: Gle, ja æu kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda kao potok bujan, pa æete sati; biæete nošeni na rukama i milovani na kolenima.

13. Kao kad koga mati njegova teši tako æu ja vas tešiti, i utešiæete se u Jerusalimu.

14. Videæete i obradovaæe se srce vaše i kosti æe se vaše pomladiti kao trava, i znaæe se ruka Gospodnja na slugama Njegovim i gnev na neprijateljima Njegovim.

15. Jer, gle, Gospod æe doæi s ognjem, i kola æe Mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom.

16. Jer æe Gospod suditi ognjem i maèem svojim svakom telu, i mnogo æe biti pobijenih od Gospoda.

17. Koji se osveštavaju i koji se oèišæavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjsko i stvari gadne i miševe, svi æe izginuti, veli Gospod.

18. A ja znam dela njihova i misli njihove, i doæi æe vreme, te æu sabrati sve narode i jezike, i doæi æe i videæe slavu moju.

19. I postaviæu znak na njih, i poslaæu izmedju njih koji se spasu k narodima u Tarsis, u Ful i u Lud, koji natežu luk, u Tuval i u Javan i na daleka ostrva, koja ne èuše glas o meni niti videše slavu moju, i javljaæe slavu moju po narodima.

20. I svu æe braæu vašu iz svih naroda dovesti Gospodu na dar na konjima i na kolima i na nosilima i na mazgama i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim, veli Gospod, kao što prinose sinovi Izrailjevi dar u èistom sudu u dom Gospodnji.

21. I izmedju njih æu uzeti sveštenike i Levite, veli Gospod.

22. Jer kao što æe nova nebesa i nova zemlja, što æu ja naèiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako æe stajati seme vaše i ime vaše.

23. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziæe svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.

24. I izlaziæe i gledaæe mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neæe umreti i oganj njihov neæe se ugasiti, i biæe gad svakom telu.