Izaija 51

1. Poslušajte me koji idete za pravdom, koji tražite Gospoda; pogledajte stenu iz koje ste iseèeni, i duboku jamu iz koje ste iskopani;

2. Pogledajte Avrama, oca svog, i Saru, koja vas je rodila, kako ga inokosnog pozvah i blagoslovih ga i umnožih ga.

3. Jer æe Gospod utešiti Sion, utešiæe sve razvaline njegove, i pustinju njegovu uèiniæe da bude kao Edem i pustoš njegova kao vrt Gospodnji, radost æe se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje.

4. Poslušaj me, narode moj, i èuj me, rode moj; jer æe zakon od mene izaæi i sud svoj postaviæu da bude videlo narodima.

5. Blizu je pravda moja, izaæi æe spasenje moje, i mišice æe moje suditi narodima; mene æe ostrva èekati i u moju æe se mišicu uzdati.

6. Podignite k nebu oèi svoje i pogledajte dole na zemlju; jer æe nebesa išèeznuti kao dim i zemlja æe kao haljina ovetšati, i koji na njoj žive pomreæe takodje; a spasenje æe moje ostati doveka, a pravde moje neæe nestati.

7. Poslušajte me koji znate pravdu, narode, kome je u srcu zakon moj. Ne bojte se ruženja ljudskog i od huljenja njihovog ne plašite se.

8. Jer æe ih moljac izjesti kao haljinu, i kao vunu izješæe ih crv; a pravda moja ostaje doveka i spasenje moje od kolena na koleno.

9. Probudi se, probudi se, obuci se u silu, mišico Gospodnja; probudi se kao u staro vreme, za naraštaja prošlih; nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja?

10. Nisi li ti isušila more, vodu bezdana velikog, od dubine morske naèinila put da prodju izbavljeni?

11. Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dodju u Sion pevajuæi, i veselje veèno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beži.

12. Ja, ja sam utešitelj vaš; ko si ti da se bojiš èoveka smrtnog i sina èoveèjeg, koji je kao trava?

13. I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se bojiš svaki dan gneva onog koji te pritešnjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritešnjuje?

14. Brzo æe se oprostiti sužanj, neæe umreti u jami, niti æe biti bez hleba.

15. Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji raskidam more, da valovi njegovi buèe; Gospod nad vojskama ime mi je.

16. Ja ti metnuh u usta reèi svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i kažem Sionu: Ti si moj narod.

17. Probudi se, probudi se, ustani, Jerusalime! Koji si pio iz ruke Gospodnje èašu gneva Njegovog, pio si, i talog iz strašne èaše ispio si.

18. Od svih sinova koje je rodio nijedan ga nije vodio, i od svih sinova koje je othranio nijedan ga nije prihvatio za ruku.

19. Ovo te dvoje zadesi; ko te požali? Pustoš i rasap, i glad i maè; ko æe te utešiti?

20. Sinovi tvoji obamrli leže po krajevima svih ulica kao bivo u mreži puni gneva Gospodnjeg, i karanja Boga tvog.

21. Zato èuj ovo, nevoljni, i pijani, ne od vina.

22. Ovako veli Gospod tvoj, Gospod i Bog tvoj, koji brani svoj narod: Evo uzimam iz tvoje ruke èašu strašnu, talog u èaši gneva svog; neæeš više piti.

23. Nego æu je dati u ruke onima koji te muèe, koji govoriše duši tvojoj: Sagni se da predjemo, i ti si im podmetao ledja svoja da budu kao zemlja i kao ulica onima koji prelaze.