Izaija 44
1. Ali sada èuj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, koga izabrah.
2. Ovako veli Gospod, koji te je stvorio i sazdao od utrobe materine, i koji ti pomae: ne boj se, slugo moj Jakove, i mili, koga izabrah.
3. Jer æu izliti vodu na ednoga i potoke na suvu zemlju, izliæu Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natraje.
4. I procvetaæe kao u travi, kao vrbe pokraj potoka.
5. Ovaj æe reæi: Ja sam Gospodnji, a onaj æe se zvati po imenu Jakovljevom, a drugi æe se pisati svojom rukom Gospodnji, i prezivaæe se imenom Izrailjevim.
6. Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga.
7. I ko kao ja oglauje i objavljuje ovo, ili mi uredjuje otkako naselih stari narod? Neka im javi ta æe biti i ta æe doæi.
8. Ne bojte se i ne plaite se; nisam li ti davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci; ima li Boga osim mene? Da, nema stene, ne znam ni jedne.
9. Koji grade rezane likove, svi su nita, i mile stvari njihove ne pomau nita, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili.
10. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist.
11. Gle, svi æe se drugovi njegovi posramiti, i umetnici vie od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, biæe ih strah i posramiæe se svi.
12. Kovaè kletima radi na ivom ugljevlju, i kuje èekiæem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane.
13. Drvodelja rastee vrpcu i belei crvenilom, tee i zaokruuje, i naèinja kao lik èoveèji, kao lepog èoveka, da stoji u kuæi.
14. Seèe sebi kedre, i uzima èesevinu i hrast ili ta je najèvræe medju drveæem umskim; sadi jasen, i od dada raste.
15. I biva èoveku za oganj, i uzme ga, te se greje; upali ga, te peèe hleb; i jo gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na kolena pred njim.
16. Polovinu loi na oganj, uz polovinu jede meso ispekavi peèenje, i biva sit, i greje se i govori: Aha, ogrejah se, videh oganj.
17. A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: Izbavi me, jer si ti bog moj.
18. Ne znaju, niti razumeju, jer su im oèi zaslepljene da ne vide, i srca, da ne razumeju.
19. Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: Polovinu ovog spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hleb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li æu naèiniti gad, i panju drvenom hoæu li se klanjati?
20. Takav se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne moe izbaviti duu svoju, niti reæi: Nije li la to mi je u desnici?
21. Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga; ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, neæu te zaboraviti.
22. Rasuæu kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.
23. Pevajte, nebesa, jer Gospod uèini, podvikujte, nizine zemaljske, popevajte, gore, ume i sva drva u njima, jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju.
24. Ovako govori Gospod, Izbavitelj tvoj, koji te je sazdao od utrobe materine: ja Gospod naèinih sve: razapeh nebo sam, rasprostreh zemlju sam sobom;
25. Unitavam znake laljivcima, i vraèe obezumljujem, vraæam natrag mudrace, i pretvaram mudrost njihovu u ludost;
26. Potvrdjujem reè sluge svog, i navrujem savet glasnika svojih; govorim Jerusalimu: Naseliæe se, i gradovima Judinim: Sazidaæete se; i pustoline njihove podignuæu;
27. Govorim dubini: Presahni i isuiæu reke tvoje;
28. Govorim Kiru: Pastir si moj; i izvriæe svu volju moju, i kazaæe Jerusalimu: Sazidaæe se, i crkvi: Osnovaæe se.