Izaija 35

1. Radovaæe se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliæe se pustoš i procvetati kao ruža.

2. Procvetaæe obilno, i veseliæe se radujuæi se i popevajuæi; slava livanska daæe joj se i krasota karmilska i saronska; ta æe mesta videti slavu Gospodnju, krasotu Boga našeg.

3. Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite.

4. Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božja, sam ide, i spašæe vas.

5. Tada æe se otvoriti oèi slepima, i uši gluvima otvoriæe se.

6. Tada æe hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaæe, jer æe u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj.

7. I suvo æe mesto postati jezero, i zemlja sasušena izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po ložama njihovim, biæe trava, trska i sita.

8. I onde æe biti nasap i put, koji æe se zvati sveti put; neæe iæi po njemu neèisti, nego æe biti za njih; ko uzide njim, ni lud neæe zaæi.

9. Neæe onde biti lava, i ljuta zver neæe iæi po njemu, niti æe se onde naæi, nego æe hoditi izbavljeni.

10. I koje iskupi Gospod, vratiæe se i doæi æe u Sion pevajuæi, i veèna æe radost biti nad glavom njihovom, dobiæe radost i veselje, a žalost i uzdisanje bežaæe.