Nahum 3

1. Teško gradu krvnièkom, sav je pun laži i otimanja, grabež ne izbiva iz njega.

2. Pucaju bièevi, i toèkovi prašte, i konji topoæu, i kola skaèu.

3. Konjanici poskakuju, i maèevi se sjaju, i koplja sevaju, i mnoštvo je pobijenih i sila mrtvih telesa, nema broja mrtvacima, i pada se preko mrtvaca.

4. Za mnoštvo kurvarstva ljupke kurve, vešte bajaèice, koja prodaje narode svojim kurvanjem i plemena vraèanjem svojim.

5. Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i uzgrnuæu ti skute tvoje na lice, i pokazaæu narodima golotinju tvoju i carstvima sramotu tvoju.

6. I baciæu na tebe gadove i naružiæu te, i naèiniæu od tebe ugled.

7. I ko te god vidi, bežaæe od tebe, i govoriæe: Opuste Ninevija; ko æe je žaliti? Gde æu tražiti one koji bi te tešili?

8. Jesi li bolja od No-Amona, koji ležaše medju rekama, optoèen vodom, kome prednja kula beše more i zidovi mu behu more?

9. Jaèina mu beše huska zemlja i Misir i narodi bez broja; Futeji i Liveji behu ti pomoænici.

10. I on bi preseljen, otide u ropstvo, i deca njegova biše razmrskana po uglovima svih ulica; i za glavare njegove bacaše žreb, i svi vlastelji njegovi biše okovani u puta.

11. I ti æeš se opiti i kriæeš se, i ti æeš tražiti zaklon od neprijatelja.

12. Svi æe gradovi tvoji biti kao smokve s ranim rodom; kad se tresnu, padaju u usta onome ko hoæe da jede.

13. Eto, narod su ti žene usred tebe; neprijateljima æe tvojim biti širom otvorena vrata od zemlje tvoje, oganj æe proždreti prevornice tvoje.

14. Nahvataj sebi vode za opsadu, utvrdi ograde svoje; udji u kao i ugazi blato, opravi peæ za opeke.

15. Onde æe te proždreti oganj, maè æe te iseæi, izješæe te kao hrušt; neka vas je mnogo kao hrušteva, neka vas je mnogo kao skakavaca.

16. Imaš trgovaca više nego što je zvezda na nebu; hruštevi padoše, pa odleteše.

17. Glavari su tvoji kao skakavci i vojvode tvoje kao veliki skakavci, koji padaju po plotovima kad je studeno, a kad sunce grane, odleæu, i mesto im se ne poznaje gde behu.

18. Zadremaše tvoji pastiri, care asirski, polegaše junaci tvoji, narod se tvoj rasprša po gorama, i nema nikoga da ih zbere.

19. Nema leka polomu tvom, ljuta je rana tvoja; ko god èuje glas o tebi, pljeskaæe rukama nad tobom, jer koga nije stizala zloæa tvoja jednako?