Nehemija 13
1. U to vreme èita se knjiga Mojsijeva narodu, i u njoj se nadje napisano da ne ulazi Amonac ni Moavac u sabor Boji do veka;
2. Jer ne sretoe sinove izrailjeve s hlebom i vodom, nego najmie na njih Valama da ih prokune, ali Bog na obrati onu kletvu u blagoslov.
3. A kad èue taj zakon odluèie od Izrailja sve tudjince.
4. A pre toga Elijasiv svetenik, koji bee nad kletima doma Boga naeg, oprijatelji se s Tovijom,
5. I naèini mu veliku klet, gde se pre ostavljahu dari i kad i sudovi i desetak od ita, vina i ulja, odredjeni Levitima i pevaèima i vratarima, i prinosi za svetenike.
6. A kad to sve bivae, ne bejah u Jerusalimu, jer trideset druge godine Artakserksa, cara vavilonskog, vratih se k caru, i posle nekoliko godina izmolih se opet u cara.
7. I kad dodjoh u Jerusalim, videh zlo to uèini Elijasiv radi Tovije naèinivi mu klet u tremu doma Bojeg.
8. I bi mi vrlo mrsko, te izbacih sve pokuæstvo Tovijino napolje iz kleti.
9. I zapovedih, te oèistie kleti; i unesoh u njih opet posudje doma Bojeg, dare i kad.
10. Potom doznah da se Levitima nisu davali delovi, te su se razbegli svaki na svoju njivu i Leviti i pevaèi, koji radjahu posao.
11. I ukorih stareine i rekoh: Zato je ostavljen dom Boji? I sabrah ih opet i postavih na njihovo mesto.
12. I svi Judinajci donosie desetke od ita i vina i ulja u spreme.
13. I postavih nastojnike nad spremama, Selmiju svetenika i Sadoka knjievnika, i izmedju Levita Fedaju, i uz njih Anana, sina Zahura sina Matanijinog, jer se za verne drahu; i bee im posao deliti braæi svojoj.
14. Pomeni me, Boe moj, zato, i nemoj izbrisati dobra mojih koja uèinih domu Boga svog i slubi njegovoj.
15. U to vreme videh u Judinaji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivi na magarce, i vino, grodje i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu itak.
16. I Tirci koji ivljahu u Jerusalimu donoahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.
17. Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo to èinite te skvrnite subotu?
18. Nisu li tako èinili oci vai, te Bog na pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi jo umnoavate gnev na Izrailja skvrneæi subotu.
19. I kad dodje sen na vrata jerusalimska uoèi subote, zapovedih te zatvorie vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu.
20. I prenoæie trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom.
21. I opomenuh ih i rekoh im: Zato noæujete oko zida? Ako jo jednom to uèinite, uloiæu na vas. Od tada ne dolazie u subotu.
22. A Levitima zapovedih da se oèiste i da dodju i èuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Boe moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj.
23. Jo videh u to vreme Judinajce koji se behu oenili Azoæankama, Amonkama i Moavkama.
24. I sinovi njihovi govorahu pola azotski, i ne umehu govoriti judejski nego jezikom i jednog i drugog naroda.
25. Zato ih karah i psovah, i neke izmedju njih bih i èupah, i zakleh ih Bogom da ne daju kæeri svoje sinovima njihovim niti da uzimaju kæeri njihove za sinove svoje ili za sebe.
26. Nije li tim zgreio Solomun, car Izrailjev, ako i ne bee u mnogim narodima cara njemu ravnog i mio bee Bogu svom i Bog ga bee postavio carem nad svim Izrailjem? Pa opet ga navratie na greh ene tudjinke.
27. A vama li æemo dopustiti da èinite to sve veliko zlo i greite Bogu naem uzimajuæi ene tudjinke?
28. I od sinova Jojade, sina Elijasiva poglavara svetenièkog, jedan bee zet Sanavalatu Oronjaninu, kog oterah od sebe.
29. Pomeni ih, Boe moj, to oskrvnie svetenstvo i zavet svetenièki i levitski.
30. I tako ih oèistih od svih tudjinaca, i opet postavih redove svetenièke i levitske, svakog na posao njegov,
31. I da se donose drva za rtve na rokove, i prvine. Pomeni me, Boe moj, na dobro.