Pjesma nad pjesmama 2

1. Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu.

2. Šta je ljiljan medju trnjem, to je draga moja medju devojkama.

3. Šta je jabuka medju drvetima šumskim, to je dragi moj medju momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom.

4. Uvede me u kuæu gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni.

5. Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.

7. Zaklinjem vas, kæeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

8. Glas dragog mog; evo ga, ide skaèuæi preko gora, poskakujuæi preko humova.

9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenèe; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

10. Progovori dragi moj i reèe mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.

11. Jer gle, zima prodje, minuše daždi, otidoše.

12. Cveæe se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju, i glas grlièin èuje se u našoj zemlji.

13. Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.

14. Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da èujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.

15. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.

16. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase medju ljiljanima.

17. Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenèe po gorama razdeljenim.