Ponovljeni zakon 22

1. Kad vidiš vola ili ovcu brata svog gde luta, nemoj proæi mimo njih, nego ih odvedi bratu svom.

2. Ako li ti brat tvoj nije blizu ili ga ne znaš, odvedi ih svojoj kuæi neka budu kod tebe dokle ih ne potraži brat tvoj, i tada mu ih vrati.

3. Tako uèini i s magarcem njegovim i s haljinom njegovom; i tako uèini sa svakom stvarju brata svog izgubljenom, kad je izgubi, a ti je nadješ, nemoj proæi mimo nju.

4. Kad vidiš magarca ili vola brata svog gde je pao na putu, nemoj ih proæi, nego ih podigni s njim.

5. Žena da ne nosi muško odelo niti èovek da se oblaèi u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako èini.

6. Kad naidješ putem na gnezdo ptièije, na drvetu ili na zemlji, sa ptiæima ili sa jajcima, a majka leži na ptiæima ili na jajcima, nemoj uzeti majke s ptiæima.

7. Nego pusti majku, a ptiæe uzmi, da bi ti dobro bilo i da bi ti se produžili dani.

8. Kad gradiš novu kuæu, naèini ogradu oko strehe svoje, da ne bi navukao krv na dom svoj, kad bi ko pao s njega.

9. Ne sej u vinogradu svom drugo seme da ne bi oskvrnio i rod od semena koje poseješ i rod vinogradski.

10. Ne ori na volu i na magarcu zajedno.

11. Ne oblaèi haljine tkane od vune i od lana zajedno.

12. Naèini sebi rese na èetiri kraja od haljine koju oblaèiš.

13. Ko se oženi, pa mu žena omrzne pošto legne s njom,

14. Pa da priliku da se govori o njoj i prospe rdjav glas o njoj govoreæi: Oženih se ovom, ali legavši s njom ne nadjoh u nje devojaštva;

15. Tada otac devojèin i mati neka uzmu i donesu znake devojaštva njenog pred starešine grada svog na vrata,

16. I neka kaže otac devojèin starešinama: Ovu kæer svoju dadoh ovom èoveku za ženu, a on mrzi na nju,

17. I dade priliku da se govori o njoj rekavši: Ne nadjoh u tvoje kæeri devojaštva; a evo znaka devojaštva kæeri moje. I neka razastru haljinu pred starešinama gradskim.

18. Tada starešine grada onog neka uzmu muža njenog i nakaraju ga,

19. I neka ga oglobe sto sikala srebra, koje neka daju ocu devojèinom zato što je izneo rdjav glas na devojku Izrailjku, i neka mu bude žena; da je ne može pustiti dok je živ.

20. Ali ako bude istina, da se nije našlo devojaštvo u devojke,

21. Tada neka izvedu devojku na vrata oca njenog, i neka je zaspu kamenjem ljudi onog mesta da pogine, zato što uèini sramotu u Izrailju kurvavši se u domu oca svog. Tako izvadi zlo iz sebe.

22. Ako se ko uhvati gde leži sa ženom udatom, neka se pogube oboje, èovek koji je ležao sa ženom i žena. Tako izvadi zlo iz Izrailja.

23. Kad devojka bude isprošena za koga, pa je nadje kogod u mestu i obleži je,

24. Izvedite ih oboje na vrata onog mesta, i zaspite ih kamenjem da poginu, devojku što nije vikala u mestu, a èoveka što je osramotio ženu bližnjeg svog. Tako izvadi zlo iz sebe.

25. Ako li u polju nadje èovek devojku isprošenu, i silom je obleži, tada da se pogubi samo èovek koji je obleža;

26. A devojci ne èini ništa, nije uèinila greh koji zaslužuje smrt, jer kao kad ko skoèi na bližnjeg svog i ubije ga takva je i ta stvar;

27. Jer nadje je u polju, i devojka isprošena vika, ali ne bi nikoga da je odbrani.

28. Ako ko nadje devojku koja nije isprošena i uhvati je i legne s njom, i zateku se,

29. Tada èovek onaj koji je legao s njom da da ocu devojèinom pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude žena zato što je osramoti; da je ne može pustiti dok je živ.

30. Niko da se ne ženi ženom oca svog, ni da otkrije skuta oca svog.