Sefanija 2
1. Saberite se, saberite se, narode nemili.
2. Dok nije izaao sud, i dan proao kao pleva, dok nije doao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije doao na vas dan gneva Gospodnjeg.
3. Traite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji èinite ta je naredio; traite pravdu, traite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.
4. Jer æe se Gaza ostaviti i Askalon æe opusteti; Azot æe se odagnati u podne i Akaron æe se iskoreniti.
5. Teko onima koji ive po bregovima morskim, narodu heretejskom: reè je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja æu te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.
6. I bregovi æe morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.
7. I taj æe kraj biti ostatku doma Judinog; onde æe pasti; u domovima æe askalonskim legati uveèe; jer æe ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.
8. Èuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ruie moj narod, i rairie se preko medja njihovih.
9. Zato, tako ja bio iv, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav æe biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i veèna pusto; ostatak naroda mog opleniæe ih, i koji ostanu od naroda mog naslediæe ih.
10. To æe im biti za ponositost njihovu; jer ruie narod Gospoda nad vojskama i podizae se na Nj.
11. Straan æe im biti Gospod, jer æe istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu æe se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.
12. I vi, Etiopljani, biæete pobijeni maèem mojim.
13. I dignuæe ruku svoju na sever, i zatræe Asirsku, i Nineviju æe opusteti da bude suva kao pustinja.
14. I u njoj æe leati stada, svakojako zverje izmedju naroda, i gem i æuk noæivaæe na dovratnicima njenim; glasom æe pevati na prozorima; pusto æe biti na pragovima, jer æe se poskidati kedrovina.
15. Takav æe biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loa zverju! Ko god prodje mimo nj zvidaæe i mahati rukom.