Daniel 5

1. Car Valtasar uèini veliku gozbu hiljadi knezova svojih, i pijaše vino pred hiljadom njih.

2. Napiv se vina Valtasar zapovedi da se donesu sudovi zlatni i srebrni, koje beše odneo Navuhodonosor otac mu iz crkve jerusalimske, da iz njih piju car i knezovi mu i žene njegove i inoèe njegove.

3. I donesoše zlatne sudove koje behu odneli iz crkve doma Gospodnjeg u Jerusalimu, i pijahu iz njih car i knezovi njegovi, žene njegove i inoèe njegove.

4. Pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i bronzane i drvene i kamene.

5. U taj èas izidjoše prsti ruke èoveèije i pisahu prema sveænjaku po okreèenom zidu od carskog dvora, i car vide ruku koja pisaše.

6. Tada se promeni lice caru, i misli ga njegove uznemiriše i pojas se oko njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo.

7. Povika car glasno, te dovedoše zvezdare, Haldeje i gatare; i progovori car i reèe mudracima vavilonskim: Ko proèita ovo pismo i kaže mi šta znaèi, onaj æe se obuæi u skerlet, i nosiæe zlatnu verižicu o vratu, i biæe treæi gospodar u carstvu.

8. Tada pristupiše svi mudraci carevi; ali ne mogoše proèitati pisma niti kazati caru šta znaèi.

9. Tada se car Valtasar vrlo uznemiri, i lice mu se sasvim izmeni; i knezovi se njegovi prepadoše.

10. Dodje carica radi toga što se dogodi caru i knezovima njegovim u kuæu gde beše gozba, i progovori carica i reèe: Care, da si živ doveka! Da te ne uznemiruju misli tvoje, i da ti se lice ne menja.

11. Ima èovek u tvom carstvu, u kome je duh svetih bogova; i u vreme oca tvog nadje se u njega videlo i razum i mudrost, kakva je u bogova, i car Navuhodonosor, otac tvoj, care, postavi ga glavarem vraèarima, zvezdarima, Haldejima i gatarima;

12. Jer velik duh i znanje i razum za kazivanje snova i pogadjanje zagonetki i razmršivanje zamršenih stvari nadje se u Danila, kome car nade ime Valtasar; neka sada dozovu Danila, i on æe kazati šta znaèi.

13. Tada Danilo bi doveden pred cara. Car progovori Danilu i reèe: Jesi li ti Danilo izmedju roblja Judina, koje dovede iz judejske car otac moj?

14. Èuh za tebe da je duh svetih bogova u tebi, i videlo i razum i mudrost velika da se nadje u tebe.

15. A sada su dovedeni preda me mudraci, zvezdari, da proèitaju pismo i kažu mi šta znaèi; ali ne mogu da kažu šta to znaèi.

16. A za tebe ja èuh da možeš protumaèiti i zamršene stvari razmrsiti. Ako, dakle, možeš proèitati ovo pismo i kazati mi šta znaèi, obuæi æeš se u skerlet, i zlatnu verižicu nosiæeš o vratu, i biæeš treæi gospodar u carstvu.

17. Tada odgovori Danilo i reèe pred carem: Darovi tvoji neka tebi, i podaj drugom poklone svoje; a pismo æu ja proèitati caru i kazati šta znaèi.

18. Care, Bog Višnji dade carstvo velièinu i slavu i èast Navuhodonosoru, ocu tvom.

19. I od velièine koju mu dade svi narodi, plemena i jezici drhtahu pred njim i bojahu ga se; ubijaše koga hoæaše, i ostavljaše u životu koga hoæaše, uzvišavaše koga hoæaše, i ponižavaše koga hoæaše.

20. Ali kada mu se podiže srce i duh mu se posili u oholosti, bi smetnut s carskog prestola svog, i uzeše mu slavu.

21. I bi prognan izmedju ljudi i srce mu posta kao u zveri, i stan mu beše s divljim magarcima, hraniše ga travom kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo, dokle pozna da Bog Višnji vlada carstvom ljudskim, i koga hoæe postavlja nad njim.

22. A ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio srca svog premda si znao sve ovo.

23. Nego si se podigao na Gospoda nebeskog, i sudove doma Njegovog donesoše preda te, i piste iz njih vino ti i knezovi tvoji, žene tvoje i inoèe tvoje, i ti hvali bogove srebrne i zlatne, bronzane, gvozdene, drvene i kamene, koji ne vide niti èuju, niti razumeju, a ne slavi Boga, u èijoj je ruci duša tvoja i svi putevi tvoji.

24. Zato od Njega bi poslana ruka i ovo pismo bi napisano.

25. A ovo je pismo napisano: MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN.

26. A ovo znaèe te reèi: MENE, brojao je Bog tvoje carstvo i do kraja izbrojao.

27. TEKEL, izmeren si na merila, i našao si se lak.

28. FERES, razdeljeno je carstvo tvoje, i dano Midijanima i Persijanima.

29. Tada zapovedi Valtasar, te obukoše Danila u skerlet, i metnuše mu zlatnu verižicu oko vrata, i proglasiše za nj da je treæi gospodar u carstvu.

30. Istu noæ bi ubijen Valtasar, car haldejski.

31. A Darije Midijanin preuze carstvo, i beše mu oko šezdeset i dve godine.