Matej 17
1. I posle est dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same.
2. I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoe bele kao svetlost.
3. I gle, ukazae im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu.
4. A Petar odgovarajuæi reèe Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoæe da naèinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.
5. Dok on jo govorae, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreæi: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega posluajte.
6. I èuvi uèenici padoe nièice, i uplaie se vrlo.
7. I pristupivi Isus dohvati ih se, i reèe: Ustanite, i ne bojte se.
8. A oni podignuvi oèi svoje nikoga ne videe do Isusa samog.
9. I silazeæi s gore zapovedi im Isus govoreæi: Nikom ne kazujte ta ste videli dok Sin èoveèiji iz mrtvih ne ustane.
10. I zapitae Ga uèenici Njegovi govoreæi: Zato dakle knjievnici kau da Ilija najpre treba da dodje?
11. A Isus odgovarajuæi reèe im: Ilija æe doæi najpre i urediti sve.
12. Ali vam kaem da je Ilija veæ doao, i ne poznae ga; nego uèinie s njime ta htee: tako i Sin èoveèiji treba da postrada od njih.
13. Tada razumee uèenici da im govori za Jovana krstitelja.
14. I kad dodjoe k narodu, pristupi k Njemu èovek klanjajuæi Mu se,
15. I govoreæi: Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i muèi se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu.
16. I dovedoh ga uèenicima Tvojim, i ne mogoe ga isceliti.
17. A Isus odgovarajuæi reèe: O rode neverni i pokvareni! Dokle æu biti s vama? Dokle æu vas trpeti? Dovedite mi ga amo.
18. I zapreti mu Isus; i djavo izidje iz njega, i ozdravi momèe od onog èasa.
19. Tada pristupie uèenici k Isusu i nasamo rekoe Mu: Zato ga mi ne mogasmo izgnati?
20. A Isus reèe im: Za neverstvo vae. Jer vam kaem zaista: ako imate vere koliko zrno goruièino, reæi æete gori ovoj: Predji odavde tamo, i preæi æe, i nita neæe vam biti nemoguæe.
21. A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.
22. A kad su hodili po Galileji, reèe im Isus: Predaæe se Sin èoveèiji u ruke ljudske;
23. I ubiæe Ga, i treæi dan ustaæe. I neveseli behu vrlo.
24. A kad dodjoe u Kapernaum, pristupie k Petru oni to kupe didrahme, i rekoe: Zar va uèitelj neæe dati didrahme?
25. Petar reèe: Hoæe. I kad udje u kuæu, preteèe ga Isus govoreæi: ta misli Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i haraèe, ili od svojih sinova ili od tudjih?
26. Reèe Njemu Petar: Od tudjih. Reèe mu Isus: Dakle ne plaæaju sinovi.
27. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, i baci udicu, i koju prvo uhvati ribu, uzmi je; i kad joj otvori usta naæi æe statir; uzmi ga te im podaj za me i za se.