Matej 19
1. I kad svri Isus reèi ove, otide iz Galileje, i dodje u okoline judejske preko Jordana.
2. I za Njim idoe ljudi mnogi i isceli ih onde.
3. I pristupie k Njemu fariseji da Ga kuaju, i rekoe Mu: Moe li èovek pustiti enu svoju za svaku krivicu?
4. A On odgovarajuæi reèe im: Niste li èitali da je Onaj koji je u poèetku stvorio èoveka mua i enu stvorio ih?
5. I reèe: Zato ostaviæe èovek oca svog i mater, i prilepiæe se k eni svojoj, i biæe dvoje jedno telo.
6. Tako nisu vie dvoje, nego jedno telo; a ta je Bog sastavio èovek da ne rastavlja.
7. Rekoe Mu: Zato dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?
8. Reèe im: Mojsije je vama dopustio po tvrdji vaeg srca putati svoje ene; a iz poèetka nije bilo tako.
9. Nego ja vama kaem: Ako ko pusti svoju enu, osim za kurvarstvo, i oeni se drugom, èini preljubu; i koji uzme putenicu èini preljubu.
10. Rekoe Mu uèenici Njegovi: Ako je tako èoveku sa enom, nije se dobro eniti.
11. A On reèe im: Ne mogu svi primiti te reèi do oni kojima je dano.
12. Jer ima ukopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima ukopljenika koje su ljudi ukopili; a ima ukopljenika koji su sami sebe ukopili carstva radi nebeskog. Ko moe primiti neka primi.
13. Tada privedoe k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a uèenici zabranjivahu im.
14. A Isus reèe: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.
15. I metnuvi na njih ruke otide odande.
16. I gle, neko pristupivi reèe Mu: Uèitelju blagi! Kakvo æu dobro da uèinim da imam ivot veèni?
17. A On reèe mu: to me zove blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako eli uæi u ivot, dri zapovesti.
18. Reèe Mu: Koje? A Isus reèe: Da ne ubije; ne èini preljube; ne ukrade; ne svedoèi lano;
19. Potuj oca i mater; i ljubi blinjeg svog kao samog sebe.
20. Reèe Mu mladiæ: Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje; ta mi jo treba?
21. Reèe mu Isus: Ako hoæe savren da bude, idi i prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imaæe blago na nebu; pa hajde za mnom.
22. A kad èu mladiæ reè, otide alostan; jer bee vrlo bogat.
23. A Isus reèe uèenicima svojim: Zaista vam kaem da je teko bogatome uæi u carstvo nebesko.
24. I jo vam kaem: Lake je kamili proæi kroz iglene ui nego li bogatome uæi u carstvo Boije.
25. A kad to èue uèenici, divljahu se vrlo govoreæi: Ko se dakle moe spasiti?
26. A Isus pogledavi na njih reèe im: Ljudima je ovo nemoguæe, a Bogu je sve moguæe.
27. Tada odgovori Petar i reèe Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; ta æe dakle biti nama?
28. A Isus reèe im: Zaista vam kaem da æete vi koji idete za mnom, u drugom rodjenju, kad sede Sin èoveèiji na prestolu slave svoje, seæete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.
29. I svaki, koji ostavi kuæe, ili braæu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiæe sto puta onoliko, i dobiæe ivot veèni.
30. Ali æe mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.