Zaharija 11
1. Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka prodre kedre tvoje.
2. Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadoe; ridajte, hrastovi vasanski, jer se poseèe uma ogradjena.
3. Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustoi ponos jordanski.
4. Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice,
5. Koje ubijaju oni koji ih dre, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne ali.
6. Zato neæu vie aliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego æu, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni æe potrti zemlju, a ja je neæu izbaviti iz ruku njihovih.
7. I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevi dva tapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.
8. I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se dua moja ljuæae na njih, i dua njihova mrae na me.
9. I rekoh: Neæu vas vie pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.
10. I uzeh svoj tap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji uèinih sa svim narodima.
11. I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznae doista da bee reè Gospodnja.
12. I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmerie mi platu, trideset srebrnika.
13. I reèe mi Gospod: Baci lonèaru tu èasnu cenu kojom me procenie. I uzevi trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lonèaru.
14. Potom slomih drugi tap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmedju Judina i Izrailja.
15. I Gospod mi reèe: Uzmi jote opravu bezumnog pastira.
16. Jer evo ja æu podignuti pastira u zemlji, koji neæe obilaziti one koji ginu, neæe traiti nejake, niti æe leèiti ranjene, niti æe nositi sustale, nego æe jesti meso od pretilih, i papke æe im kidati.
17. Teko pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Maè mu je nad miicom i nad desnim okom; miica æe mu usahnuti i desno æe mu oko potamneti.