Zaharija 5
1. Potom opet podigoh oèi svoje i videh; a to knjiga leæae.
2. I on mi reèe: ta vidi? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, duina joj dvadeset lakata, a irina deset lakata.
3. Tada mi reèe: To je prokletstvo koje izadje na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebiæe se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiæe se po njoj s druge strane.
4. Ja æu je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te æe doæi na kuæu lupeu i na kuæu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaæe mu usred kuæe i satræe je, i drvlje joj i kamenje.
5. Potom izidje andjeo koji govorae sa mnom, i reèe mi: Podigni oèi svoje i vidi ta je ovo to izlazi.
6. A ja rekoh: ta je? A on reèe: To je efa to izlazi. I reèe: To im je bezbonost po svoj zemlji.
7. I gle, podizae se talanat olova, i jedna ena sedjae usred efe.
8. I on reèe: To je bezbonost. I vre je usred efe, i vre onaj komad olova odozgo na drelo joj.
9. I podigoh oèi svoje i videh, a to dve ene izlaahu, i vetar im bee bod krilima, a krila im behu kao u rode, i digoe efu medju zemlju i nebo.
10. I rekoh andjelu koji govorae sa mnom: Kuda one nose efu?
11. A on mi reèe: Da joj naèine kuæu u zemlji Senaru; i onde æe se namestiti i postaviti na svoje podnoje.