Luka 18
1. Kaza im pak i prièu kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotui,
2. Govoreæi: U jednom gradu bee jedan sudija koji se Boga ne bojae i ljudi ne stidjae.
3. A u onom gradu bee jedna udovica i dolaae k njemu govoreæi: Ne daj me mom suparniku.
4. I ne htede zadugo. A najposle reèe u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
5. No buduæi da mi dosadjuje ova udovica, odbraniæu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosadjuje.
6. Tada reèe Gospod: Èujte ta govori nepravedni sudija.
7. A kamoli Bog neæe odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noæ?
8. Kaem vam da æe ih odbraniti brzo. Ali Sin èoveèiji kad dodje hoæe li naæi veru na zemlji?
9. A i drugima koji miljahu za sebe da su pravednici i druge unitavahu kaza prièu ovu:
10. Dva èoveka udjoe u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
11. Farisej stade i moljae se u sebi ovako: Boe! Hvalim te to ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboèinci ili kao ovaj carinik.
12. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega to imam.
13. A carinik izdaleka stajae, i ne htede ni oèiju podignuti na nebo, nego bijae prsi svoje govoreæi: Boe! Milostiv budi meni grenome.
14. Kaem vam da ovaj otide opravdan kuæi svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podie poniziæe se; a koji se sam poniuje podignuæe se.
15. Donoahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videe uèenici, zapretie im.
16. A Isus dozvavi ih reèe: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Boije.
17. I kaem vam zaista: koji ne primi carstvo Boije kao dete, neæe uæi u njega.
18. I zapita Ga jedan knez govoreæi: Uèitelju blagi! ta da uèinim da nasledim ivot veèni?
19. A Isus reèe mu: to me zove blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
20. Zapovesti zna: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoèi lano; potuj oca i mater svoju.
21. A on reèe: Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje.
22. A kad to èu Isus reèe mu: Jo ti jedno nedostaje: prodaj sve to ima i razdaj siromasima; i imaæe blago na nebu; i hajde za mnom.
23. A kad on èu to postade alostan, jer bee vrlo bogat.
24. A kad ga vide Isus gde postade alostan, reèe: Kako je teko uæi u carstvo Boije onima koji imaju bogatstvo!
25. Lake je kamili proæi kroz iglene ui negoli bogatom uæi u carstvo Boije.
26. A oni koji sluahu rekoe: Ko se dakle moe spasti?
27. A On reèe: ta je u ljudi nemoguæe u Boga je moguæe.
28. A Petar reèe: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
29. A On im reèe: Zaista vam kaem: nema nijednoga koji bi ostavio kuæu, ili roditelje, ili braæu, ili sestre, ili enu, ili decu carstva radi Boijeg,
30. Koji neæe primiti vie u ovo vreme, i na onom svetu ivot veèni.
31. Uze pak dvanaestoricu i reèe im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve æe se svriti to su proroci pisali za Sina èoveèijeg.
32. Jer æe Ga predati neznabocima, i narugaæe Mu se, i ruiæe Ga, i popljuvaæe Ga,
33. I biæe Ga, i ubiæe Ga; i treæi dan ustaæe.
34. I oni nita od toga ne razumee, i beseda ova bee od njih sakrivena, i ne razumee ta im se kaza.
35. A kad se priblii k Jerihonu, jedan slepac sedjae kraj puta proseæi.
36. A kad èu narod gde prolazi zapita: ta je to?
37. I kazae mu da Isus Nazareæanin prolazi.
38. I povika govoreæi: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
39. I preæahu mu oni to idjahu napred da uæuti; a on jo vie vikae: Sine Davidov! Pomiluj me.
40. I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se priblii, zapita ga
41. Govoreæi: ta hoæe da ti uèinim? A on reèe: Gospode! Da progledam.
42. A Isus reèe: Progledaj; vera tvoja pomoe ti.
43. I odmah progleda, i podje za Njim hvaleæi Boga. I svi ljudi koji videe hvaljahu Boga.