Marko 10
1. I ustavi odande dodje u okoline judejske preko Jordana, i steèe se opet narod k Njemu; i kao to obièaj imae, opet ih uèae.
2. I pristupivi fariseji upitae Ga kuajuæi: Moe li èovek pustiti enu?
3. A On odgovarajuæi reèe im: ta vam zapoveda Mojsije?
4. A oni rekoe: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
5. I odgovarajuæi Isus reèe im: Po tvrdji vaeg srca napisa vam on zapovest ovu.
6. A u poèetku stvorenja, mua i enu, stvorio ih je Bog.
7. Zato ostaviæe èovek oca svog i majku i prilepiæe se k eni svojoj,
8. I budu dvoje jedno telo. Tako nisu vie dvoje nego jedno telo.
9. A ta je Bog sastavio èovek da ne rastavlja.
10. I u kuæi opet zapitae Ga za to uèenici Njegovi.
11. I reèe im: Koji pusti enu i oeni se drugom, èini preljubu na njoj.
12. I ako ena ostavi mua svog i podje za drugog, èini preljubu.
13. I donoahu k Njemu decu da ih se dotakne; a uèenici branjahu onima to ih donoahu.
14. A Isus videvi rasrdi se i reèe im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Boje.
15. Zaista vam kaem: koji ne primi carstvo Boje kao dete, neæe uæi u njega.
16. I zagrlivi ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
17. I kad izadje na put, pritrèa neko, i kleknuvi na kolena pred Njim pitae Ga: Uèitelju blagi! ta mi treba èiniti da dobijem ivot veèni?
18. A Isus reèe mu: to me zove blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
19. Zapovesti zna: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoèi lano; ne èini nepravde nikome; potuj oca svog i mater.
20. A on odgovarajuæi reèe Mu: Uèitelju! Sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje.
21. A Isus pogledavi na nj, omile mu, i reèe mu: Jo ti jedno nedostaje: idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imaæe blago na nebu; i dodji, te hajde za mnom uzevi krst.
22. A on posta zlovoljan od ove reèi, i ode alostan; jer bee vrlo bogat.
23. I pogledavi Isus reèe uèenicima svojim: Kako je teko bogatima uæi u carstvo nebesko!
24. A uèenici se uplaie od reèi Njegovih. A Isus opet odgovarajuæi reèe im: Deco! Kako je teko onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo uæi u carstvo Boje!
25. Lake je kamili proæi kroz iglene ui negoli bogatome uæi u carstvo Boje.
26. A oni se vrlo divljahu govoreæi u sebi: Ko se dakle moe spasti?
27. A Isus pogledavi na njih reèe: Ljudima je nemoguæe, ali nije Bogu: jer je sve moguæe Bogu.
28. A Petar Mu poèe govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.
29. A Isus odgovarajuæi reèe: Zaista vam kaem: nema nikoga koji je ostavio kuæu, ili braæu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandjelja radi,
30. A da neæe primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuæa, i braæe, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu ivot veèni.
31. Ali æe mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.
32. A kad idjahu putem u Jerusalim, Isus idjae pred njima, a oni se èudjahu, i za Njim idjahu sa strahom. I uzevi opet dvanaestoricu poèe im kazivati ta æe biti od Njega:
33. Evo idemo u Jerusalim, i Sin èoveèji predaæe se glavarima svetenièkim i knjievnicima i osudiæe Ga na smrt, i predaæe Ga neznabocima;
34. I narugaæe Mu se, i biæe Ga, i popljuvaæe Ga, i ubiæe Ga, i treæi dan ustaæe.
35. I pred Njega dodjoe Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreæi: Uèitelju! Hoæemo da nam uèini za ta æemo Te moliti.
36. A On im reèe: ta hoæete da vam uèinim?
37. A oni Mu rekoe: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
38. A Isus im reèe: Ne znate ta itete: moete li piti èau koju ja pijem, i krstiti se krtenjem kojim se ja krtavam?
39. A oni Mu rekoe: Moemo. A Isus reèe im: Èau, dakle, koju ja pijem ispiæete; i krtenjem kojim se ja krtavam krstiæete se;
40. Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
41. I èuvi to desetorica poèee se srditi na Jakova i na Jovana.
42. A Isus dozvavi ih reèe im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
43. Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoæe da bude veæi medju vama, da vam slui.
44. I koji hoæe prvi medju vama da bude, da bude svima sluga.
45. Jer Sin èoveèji nije doao da Mu slue nego da slui, i da da duu svoju u otkup za mnoge.
46. I dodjoe u Jerihon. I kad izlaae iz Jerihona, On i uèenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedjae kraj puta i proae.
47. I èuvi da je to Isus Nazareæanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!
48. I preæahu mu mnogi da uæuti, a on jo vie vikae: Sine Davidov! Pomiluj me!
49. I stavi Isus reèe da ga zovnu. I zovnue slepca govoreæi mu: Ne boj se, ustani, zove te.
50. A on zbacivi sa sebe haljine svoje, ustade i dodje k Isusu.
51. I odgovarajuæi reèe mu Isus: ta hoæe da ti uèinim? A slepi reèe Mu: Ravuni! Da progledam.
52. A Isus reèe mu: Idi, vera tvoja pomoe ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.