Prva knjiga o Kraljevima 12

1. Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.

2. A Jerovoam, sin Navatov, koji još beše u Misiru pobegavši onamo od cara Solomuna, kad èu, on još osta u Misiru.

3. Ali poslaše i dozvaše ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev dodjoše i rekoše Rovoamu govoreæi:

4. Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas, pak æemo ti služiti.

5. A on im reèe: Idite, pa do tri dana dodjite opet k meni. I narod otide.

6. Tada car Rovoam uèini veæe sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i reèe: Kako savetujete da odgovorim narodu?

7. A oni mu odgovoriše govoreæi: Ako danas ugodiš narodu i poslušaš ih i odgovoriš im lepim reèima, oni æe ti biti sluge svagda.

8. Ali on ostavi savet što ga savetovaše starci, i uèini veæe sa mladiæima, koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim.

9. I reèe im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekoše govoreæi: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?

10. Tada mu odgovoriše mladiæi koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti reèe: Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram, nego nam ti olakšaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.

11. Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu vas šibati bodljivim bièevima.

12. A treæi dan dodje Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im beše kazao car rekavši: Dodjite opet k meni do tri dana.

13. I car odgovori oštro narodu ostavivši savet što ga savetovaše starci;

14. I reèe im kako ga savetovaše mladiæi govoreæi: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja æu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bièevima, a ja æu vas šibati bodljivim bièevima.

15. I car ogluši se naroda, jer Gospod beše tako uredio da bi potvrdio reè svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.

16. A kad vide sav Izrailj gde ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreæi: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U šatore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kuæu. Tako otide Izrailj u šatore svoje.

17. Samo nad sinovima Izrailjevim, koji življahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.

18. I car Rovoam posla Adorama koji beše nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam brže sede na kola, te pobeže u Jerusalim.

19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do današnjeg dana.

20. I kad èu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavši dozvaše ga na skupštinu, i postaviše ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.

21. A rovoam došav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavojšte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.

22. Ali dodje reè Božja Semeju, èoveku Božijem, govoreæi:

23. Kaži Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:

24. Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s braæom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kuæi, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslušaše reè Gospodnju i vrativši se otidoše kako Gospod reèe.

25. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.

26. I reèe Jerovoam u srcu svom: Može se carstvo povratiti domu Davidovom.

27. Ako ovaj narod stane iæi u Jerusalim da prinosi žrtve u domu Gospodnjem, srce æe se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te æe me ubiti, i povratiæe se k Rovoamu caru Judinom.

28. Zato car smisli, te naèini dva teleta od zlata, pa reèe narodu: Ne treba više da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.

29. I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.

30. I to bi na greh, jer narod idjaše k jednome do Dana.

31. I naèini kuæu na visini, i postavi sveštenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.

32. I uèini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao što je praznik u zemlji Judinoj, i prinese žrtve na oltaru; tako uèini i u Vetilju prinoseæi žrtve teocima koje naèini; i postavi u Vetilju sveštenike visinama koje naèini.

33. I petnaestog dana osmog meseca, koji beše smislio u srcu svom, prinošaše žrtve na oltaru koji naèini u Vetilju, i praznovaše praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.