Prva knjiga o Kraljevima 21
1. A posle ovih stvari dogodi se: Navutej Jezraeljanin imae vinograd u Jezraelu do dvora Ahava cara samarijskog.
2. I reèe Ahav Navuteju govoreæi: Daj mi svoj vinograd da naèinim od njega vrt za zelje, jer je blizu dvora mog; a ja æu ti dati za nj bolji vinograd, ili ako voli, daæu ti u novcu ta vredi.
3. A Navutej reèe Ahavu: Saèuvaj Boe da bih ti dao nasledstvo otaca svojih.
4. Tada Ahav dodje kuæi zlovoljan i ljutit radi reèi koju mu reèe Navutej Jezraeljanin govoreæi: Ne dam ti nasledstvo otaca svojih. I lee na postelju svoju, i okrenu lice svoje na stranu, i ne jede hleba.
5. Tada dodje k njemu Jezavelja, ena njegova i reèe mu: Zato je dua tvoja zlovoljna te ne jede hleba?
6. A on joj reèe: Jer govorih s Navutejem Jezraeljaninom i rekoh mu: Daj mi vinograd svoj za novce, ili ako voli, daæu ti drugi vinograd za taj. A on reèe: Ne dam ti svoj vinograd.
7. Tada mu reèe Jezavelja ena njegova: Ti li si car nad Izrailjem? Ustani, jedi hleba i budi veseo. Ja æu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina.
8. I napisa knjigu na ime Ahavovo, i zapeèati je peèatom njegovim i posla knjigu stareinama i glavarima koji behu u gradu njegovom, koji nastavahu s Navutejem.
9. A u knjizi napisa ovo: Oglasite post, i posadite Navuteja medju glavare narodne.
10. I postavite dva nevaljala èoveka prema njemu, pa neka zasvedoèe na nj govoreæi: Hulio si na Boga i na cara. Tada ga izvedite i zaspite kamenjem, da pogine.
11. I uèinie ljudi onog grada, stareine i glavari, koji ivljahu u gradu njegovom, kako im zapovedi Jezavelja, kako bee napisano u knjizi koju im posla.
12. I oglasie post, i posadie Navuteja medju glavare narodne.
13. I dodjoe dva nevaljala èoveka, i stadoe prema njemu; i svedoèie na Navuteja ti nevaljali ljudi pred narodom govoreæi: Navutej je hulio na Boga i na cara. I izvedoe ga iza grada, i zasue ga kamenjem, te pogibe.
14. Potom poslae k Jezavelji i poruèie joj: Zasut je kamenjem Navutej, i poginuo je.
15. A kad Jezavelja èu da je Navutej zasut kamenjem i poginuo, reèe Ahavu Jezavelja: Ustani, uzmi vinograd Navuteja Jezraeljanina, koji ti ne hte dati za novce, jer Navutej nije iv nego je umro.
16. A kad èu Ahav da je umro Navutej, usta i podje u vinograd Navuteja Jezraeljanina da ga uzme.
17. Ali dodje reè Gospodnja k Iliji Tesviæaninu govoreæi:
18. Ustani, izidji na susret Ahavu, caru Izrailjevom, koji sedi u Samariji; eno ga u vinogradu Navutejevom, kuda je otiao da ga uzme.
19. I reci mu i kai: Ovako veli Gospod: Nisi li ubio i nisi li prisvojio? Pa mu kai i reci: Ovako veli Gospod: Kako psi lizae krv Navutejevu, tako æe lizati psi i tvoju krv.
20. A Ahav reèe Iliji: Nadje li me neprijatelju moj? A on reèe: Nadjoh, jer si se prodao da èini zlo pred Gospodom.
21. Evo, pustiæu zlo na te, i uzeæu nasledje tvoje, i istrebiæu Ahavu i ono to uza zid mokri, i uhvaæenog i ostavljenog u Izrailju.
22. I uèiniæu s domom tvojim kao s domom Jerovoama, sina Navatovog i kao sa domom Vase, sina Ahijinog, to si me gnevio i to si naveo na greh Izrailja.
23. Takodje i za Jezavelju reèe Gospod govoreæi: Psi æe izjesti Jezavelju ispod zidova jezraelskih.
24. Ko Ahavov pogine u gradu izjeæe ga psi, a ko pogine u polju izjeæe ga ptice nebeske.
25. I ne bi takvog kao Ahav, koji se prodade da èini ta je zlo pred Gospodom, jer ga podgovarae ena njegova Jezavelja.
26. I poèini vrlo grdna dela iduæi za gadnim bogovima sasvim kao to èinie Amoreji, koje izagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
27. A kad Ahav èu te reèi, razdre haljine svoje, i priveza kostret oko tela svog, i poæae, i spavae u kostreti, i hodjae polagano.
28. I dodje reè Gospodnja Iliji Tesviæaninu govoreæi:
29. Jesi li video kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato to se tako ponizio preda mnom, neæu pustiti ono zlo za njegovog ivota; nego za sina njegovog pustiæu ono zlo na dom njegov.