Prva knjiga o Kraljevima 18

1. Posle mnogo vremena, treæe godine, dodje reè Gospodnja Iliji govoreæi: Idi, pokaži se Ahavu, i pustiæu dažd na zemlju.

2. I otide Ilija da se pokaže Ahavu, i beše velika glad u Samariji.

3. I Ahav dozva Avdiju, koji beše upravitelj dvora njegovog; a Avdija se bojaše Gospoda veoma.

4. Jer kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu peæinu, i hrani ih hlebom i vodom.

5. I reèe Ahav Avdiji: Podji po zemlji na izvore i na potoke, eda bismo našli trave da saèuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.

6. I podeliše medju se zemlju kuda æe iæi; Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.

7. A kad Avdija beše na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade nièice, i reèe: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija?

8. A on mu reèe: Ja sam; idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.

9. A on reèe: Šta sam zgrešio, da slugu svog predaš u ruke Ahavu da me pogubi?

10. Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traže; i rekoše: Nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da nadju.

11. A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.

12. A kad ja otidem od tebe, duh æe te Gospodnji odneti, a ja neæu znati kuda; pa da otidem i prokažem Ahavu, a on da te ne nadje, ubiæe me; a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje.

13. Nije li kazano gospodaru mom šta sam uèinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu peæinu, i hranih ih hlebom i vodom.

14. A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije. Ubiæe me.

15. A Ilija reèe: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas æu mu se pokazati.

16. Tada otide Avdija pred Ahava, i kaza mu; i Ahav otide pred Iliju.

17. A kad vide Ahav Iliju, reèe mu Ahav: Jesi li ti onaj što nesreæu donosiš na Izrailja?

18. A on reèe: Ne donosim ja nesreæu na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima.

19. Nego sada pošalji i saberi k meni svega Izrailja na goru karmilsku, i èetiri stotine i pedeset proroka Valovih i èetiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim.

20. I posla Ahav k svim sinovima Izrailjevim, i sabra one proroke na goru karmilsku.

21. Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i reèe: Dokle æete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni reèi.

22. A Ilija reèe narodu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovih ima èetiri stotine i pedeset.

23. Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednog, i neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali oganj da ne podmeæu; a ja æu prigotoviti drugog junca, i metnuæu ga na drva, ali oganj neæu podmetati.

24. Tada prizovite ime svojih bogova, a ja æu prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i reèe: Dobro reèe.

25. Potom reèe Ilija prorocima Valovim: Izaberite sebi jednog junca i prigotovite ga prvo, jer je vas više; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmeæite.

26. I uzeše junca, kog im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreæi: Vale, usliši nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji naèiniše.

27. A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreæi: Vièite veæma; jer je on bog! Valja da se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili može biti spava, da se probudi.

28. A oni stadoše vikati glasno, i parati se nožima i šilima po svom obièaju, dokle ih krv ne obli.

29. A kad dodje podne, stadoše prorokovati dokle dodje vreme da se prinese dar, ali nikakvog glasa ni koga da odgovori, ni koga da èuje.

30. Tada reèe Ilija svemu narodu: Pristupite k meni. I pristupi k njemu sav narod. Tada on opravi oltar Gospodnji koji beše razvaljen.

31. I uze Ilija dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kome dodje reè Gospodnja govoreæi: Izrailj æe ti biti ime.

32. I naèini od tog kamenja oltar u ime Gospodnje, i oko oltara iskopa opkop širok da bi se mogle posejati dve mere žita.

33. I namesti drva, i junca iseèenog na komade metnu na drva.

34. I reèe: Napunite èetiri vedra vode, i izlijte na žrtvu i na drva. Pa opet reèe: Uèinite još jednom. I uèiniše još jednom. Pa opet reèe: Uèinite i treæom. I uèiniše treæom,

35. Te voda poteèe oko oltara, i napuni se opkop vode.

36. A kad bi vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija prorok i reèe: Gospode Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si Ti Bog u Izrailju i ja da sam Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj reèi uèinio sve ovo.

37. Usliši me, Gospode, usliši me, da bi poznao ovaj narod da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova.

38. Tada pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkopu popi.

39. A narod kad to vide sav popada nièice, i rekoše: Gospod je Bog, Gospod je Bog.

40. Tada im reèe Ilija: Pohvatajte te proroke Valove da ni jedan ne uteèe. I pohvataše ih, i Ilija ih odvede na potok Kison, i pokla ih onde.

41. I reèe Ilija Ahavu: Idi, jedi i pij, jer dolazi veliki dažd.

42. I otide Ahav da jede i pije; a Ilija se pope na vrh Karmila, i saže se k zemlji i metnu lice svoje medju koljena svoja.

43. A momku svom reèe: Idi, pogledaj put mora. A on otišavši pogleda, pa reèe: Nema ništa. I reèe mu: Idi opet sedam puta.

44. A kad bi sedmi put, reèe: Eno, mali oblak kao dlan èoveèiji diže se od mora. Tada reèe: Idi, reci Ahavu: Preži i idi, da te ne uhvati dažd.

45. U tom se zamraèi nebo od oblaka i vetra, i udari veliki dažd. A Ahav sedavši na kola otide u Jezrael.

46. A ruka Gospodnja dodje nad Iliju, i on opasavši se otrèa pred Ahavom dokle dodje u Jezrael.