Druga knjiga Ljetopisa 34

1. Osam godina beše Josiji kad poèe carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu.

2. On èinjaše što je pravo pred Gospodom i hodjaše putevima Davida oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.

3. Jer osme godine carovanja svog, dok još beše dete, poèe tražiti Boga Davida oca svog; a dvanaeste godine poèe èistiti Judinaju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanih i livenih.

4. Jer pred njim raskopaše oltare Valima, i likove sunèane koji behu na njima iseèe, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satre, i razasu po grobovima onih koji im prinosiše žrtve;

5. A kosti sveštenièke sažeže na oltarima njihovim; i oèisti Judinaju i Jerusalim;

6. Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima, i pustoši njihove unaokolo.

7. I tako obori oltare i gajeve, i likove izlomi i satre, i sve likove sunèane iseèe po svoj zemlji Izrailjevoj; potom se vrati u Jerusalim.

8. A osamnaeste godine carovanja svog pošto oèisti zemlju i dom, posla Safana sina Azalijinog i Masiju zapovednika gradskog i Joaha sina Joahazovog, pametara, da se opravi dom Gospoda Boga njegovog.

9. I oni otidoše ka Helkiji, poglavaru sveštenièkom, i predaše novce donesene u dom Božji, koje skupiše Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovih i od svega ostatka Izrailjevog, i od svega Judina i Venijamina, pa se vratiše u Jerusalim;

10. I dadoše nastojnicima nad poslom, koji behu nad domom Gospodnjim, a oni ih davahu poslenicima koji radjahu u domu Gospodnjem opravljajuæi što je trošno i utvrdjujuæi dom;

11. Davahu drvodeljama i kamenarima da se kupuje kamenje tesano i drvo za grede i da se pobrvnaju kuæe koje behu razvalili carevi Judini.

12. A ti ljudi radjahu verno posao; i nad njima behu postavljeni Jat i Ovadija Leviti od sinova Merarijevih, i Zaharija i Mesulam od sinova Katovih da nastoje oko posla; i ti Leviti svi umehu udarati u sprave muzièke.

13. I behu nad nosiocima i nad svim poslenicima u svakoj službi, i pisari i upravitelji i vratari behu Leviti.

14. I kad iznošahu novce donesene u dom Gospodnji, nadje Helkija sveštenik knjigu zakona Gospodnjeg danog preko Mojsija.

15. I kaza Helkija Safanu pisaru i reèe: Nadjoh zakonik u domu Gospodnjem. I dade Helkija knjigu Safanu.

16. A Safan odnese knjigu caru i javi mu govoreæi: Sluge tvoje rade sve što im je zapovedjeno.

17. Jer pokupivši novce što se nadjoše u domu Gospodnjem, dadoše ih nastojnicima i poslenicima.

18. I još kaza Safan pisar caru govoreæi: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I proèita je Safan caru.

19. A kad car èu šta govori zakon, razdre haljine svoje.

20. I zapovedi car Helkiji i Ahikamu sinu Safanovom i Avdonu sinu Mihejinom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom govoreæi:

21. Idite upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi radi reèi knjige ove što se nadje, jer je velik gnev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše reèi Gospodnje da èine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi.

22. I tako otide Helkija i ljudi carevi k Oldi proroèici, ženi Saluma sina Tekuja sina Asre riznièara, a ona sedjaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoriše s njom o tom.

23. A ona im reèe: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite èoveku koji vas je poslao k meni:

24. Ovako veli Gospod: Evo pustiæu zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve kletve napisane u knjizi, koju su proèitali caru Judinom.

25. Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato æe se izliti gnev moj na to mesto i neæe se ugasiti.

26. A caru Judinom koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu recite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reèi koje si èuo:

27. Što je omekšalo srce tvoje i ponizio si se pred Bogom kad si èuo šta je rekao za to mesto i za stanovnike njegove, i ponizivši se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.

28. Evo, ja æu te pribrati k ocima tvojim, i na miru æeš biti pribran u grob svoj, i neæeš videti svojim oèima zlo koje æu pustiti na to mesto i na stanovnike njegove. I kazaše to caru.

29. Tada posla car te skupi sve starešine Judine i jerusalimske.

30. I otide car u dom Gospodnji i svi ljudi iz zemlje Judine i Jerusalimljani, i sveštenici i Leviti i sav narod, malo i veliko, i proèita im sve reèi knjige zavetne, koja se nadje u domu Gospodnjem.

31. I car stojeæi na svom mestu zadade veru pred Gospodom da æe iæi za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedoèanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom svojom vršeæi reèi tog zaveta napisane u toj knjizi.

32. I kaza, te pristaše svi koji se nadjoše u Jerusalimu i u plemenu Venijaminovom; i èinjahu Jerusalimljani po zavetu Boga, Boga otaca svojih.

33. I ukide Josija sve gadove po svim krajevima sinova Izrailjevih, i uèini, te svi koji behu u Izrailju služahu Gospodu Bogu svom. Svega veka njegovog ne odstupiše od Gospoda Boga otaca svojih.