Druga knjiga Ljetopisa 7

1. A kad svrši Solomun molitvu, sidje oganj s neba i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve, i slave Gospodnje napuni se dom,

2. Te ne mogahu sveštenici uæi u dom Gospodnji, jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.

3. A svi sinovi Izrailjevi videæi gde sidje oganj i slava Gospodnja na dom saviše se licem k zemlji do poda i pokloniše se i hvališe Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

4. I car i sav narod prinesoše žrtve pred Gospodom.

5. I prinese car Solomun na žrtvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca, i tako posvetiše dom Božji car i sav narod.

6. A sveštenici stajahu na službi svojoj, i Leviti sa spravama za pesme Gospodnje što ih beše naèinio car David da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova, pesmom Davidovom koju im dade; a drugi sveštenici trubljahu u trube prema njima, a svi sinovi Izrailjevi stajahu.

7. I posveti Solomun sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese žrtve paljenice i pretilinu od žrtava zahvalnih, jer na bronzanom oltaru koji naèini Solomun, ne mogoše stati žrtve paljenice i dari i pretilina njihova.

8. U to vreme svetkova Solomun svetkovinu sedam dana i sav Izrailj s njim, sabor veoma velik od Emata do potoka misirskog.

9. I u osmi dan praznovaše praznik, jer posveæivanje oltara svetkovaše sedam dana, i svetkovinu sedam dana.

10. A dvadeset treæeg dana sedmog meseca otpusti narod k šatorima njihovim, i behu radosni i veseli radi dobra što uèini Gospod Davidu i Solomunu i Izrailju narodu svom.

11. I svrši Solomun dom Gospodnji i dom carski, i bi sreæan u svemu što beše naumio da naèini u domu Gospodnjem i u domu svom.

12. Potom javi se Gospod Solomunu noæu i reèe mu: Uslišio sam molbu tvoju i izabrao sam to mesto da mi bude dom za žrtve.

13. Ako zatvorim nebo da ne bude dažda, ili ako zapovedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj,

14. I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja æu tada uslišiti s neba i oprostiæu im greh njihov, i isceliæu zemlju njihovu.

15. I oèi æe moje biti otvorene i uši moje prignute k molitvi s tog mesta.

16. Jer sada izabrah i posvetih dom taj da bude ime moje tu doveka; i biæe tu oèi moje i srce moje vazda.

17. A ti ako uzideš preda mnom kako je išao David otac tvoj, tvoreæi sve što sam ti zapovedio i držeæi uredbe moje i zakone moje,

18. Utvrdiæu presto carstva tvog kako sam obeæao Davidu ocu tvom govoreæi: Neæe ti nestati èoveka koji bi vladao u Izrailju.

19. Ali ako se odvratite, i ostavite uredbe moje i zapovesti moje, koje sam vam dao, i otidete i stanete služiti drugim bogovima i klanjati im se,

20. Tada æu ih istrebiti iz zemlje svoje koju sam im dao, i ovaj dom koji sam posvetio imenu svom odbaciæu od sebe, i uèiniæu od njega prièu i podsmeh medju svim narodima.

21. I dom ovaj koliko je slavan, ko god prodje mimo nj, zaèudiæe mu se i reæi æe: Zašto uèini ovo Gospod od ove zemlje i od ovog doma?

22. I odgovoriæe se: Jer odustaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih izvede iz zemlje misirske, i uzeše druge bogove i klanjaše im se i služiše im, zato pusti na njih sve ovo zlo.