Jošua 9
1. A kad to èue svi carevi koji behu s ove strane Jordana po brdima i po dolinama i po svom bregu velikog mora dori do Livana, Hetejin i Amorejin, Hananejin, Ferezejin, Jevejin i Jevusejin,
2. Skupie se svi da se slono biju s Isusom i s Izrailjem.
3. A koji ivljahu u Gavaonu èuvi ta uèini Isus od Jerihona i od Gaja,
4. Uèinie i oni prevaru; jer odoe i naèinie se poslanici, i uzee stare torbe na svoje magarce i stare mehove vinske, poderane i iskrpljene,
5. I obuæu staru i iskrpljenu na noge svoje, i haljine stare na se; i sav hleb to ponesoe na put bee suv i plesnjiv.
6. I odoe k Isusu u logor u Galgal, i rekoe njemu i ljudima Izrailjcima: Dodjosmo iz daleke zemlje; hajde uhvatite veru s nama.
7. A ljudi Izrailjci rekoe Jevejima: Moe biti da sedite usred nas, pa kako æemo uhvatiti veru s vama?
8. Ali oni rekoe Isusu: Mi smo sluge tvoje. A Isus im reèe: Ko ste i otkuda idete?
9. A oni mu rekoe: Iz zemlje vrlo daleke dodjoe sluge tvoje u ime Gospoda, Boga tvog; jer èusmo slavu Njegovu i sve to je uèinio u Misiru,
10. I sve to je uèinio dvojici careva amorejskih, koji behu s one strane Jordana, Sionu caru esevonskom i Ogu caru vasanskom koji bee u Astarotu.
11. I rekoe nam stareine nae i svi stanovnici nae zemlje govoreæi: Uzmite pogaèe na put, i idite im na susret i recite im: Mi smo sluge vae, hajde uhvatite veru s nama.
12. Ovo je hleb na: vruæ smo poneli na put od kuæa svojih kad smo poli pred vas, a sad eto osuio se i uplesnjivio.
13. A ovo su mehovi vinski: nalismo nove, i eto su se veæ poderali; i haljine nae i obuæa naa pohaba se od dalekog puta.
14. I poverovae ljudi po pogaèi, a ne upitae Gospoda ta æe reæi.
15. I Isus uèini s njima mir, i zadade im veru da æe ih ostaviti u ivotu; i zaklee im se knezovi od zbora.
16. Ali posle tri dana kad uhvatie veru s njima, èue da su im susedi i da ive usred njih.
17. Jer podjoe sinovi Izrailjevi i dodjoe u gradove njihove treæi dan; a gradovi im behu: Gavaon i Kefira i Virot i Kirijat-Jarim.
18. I ne pobie ih sinovi Izrailjevi, jer im se knezovi od zbora zaklee Gospodom Bogom Izrailjevim. Ali sav zbor vikae na knezove.
19. Tada svi knezovi rekoe svom zboru: Mi smo im se zakleli Gospodom Bogom Izrailjevim; zato sada ne moemo dirati u njih.
20. Uèinimo im to, i ostavimo ih u ivotu, da ne dodje gnev na nas radi zakletve kojom im se zaklesmo.
21. Jo im rekoe knezovi: Neka ostanu u ivotu, pa neka seku drva i nose vodu svom zboru kako im knezovi kazae.
22. Potom ih dozva Isus i reèe im govoreæi: Zato nas prevariste i rekoste: Vrlo smo daleko od vas, kad eto ivite usred nas?
23. Zato sada da ste prokleti i da ste doveka robovi i da seèete drva i nosite vodu za dom Gospoda Boga mog.
24. A oni odgovorie Isusu i rekoe: Doista je bilo javljeno slugama tvojim kako je zapovedio Gospod Bog tvoj Mojsiju sluzi svom da vam da svu ovu zemlju i da istrebi sve stanovnike ove zemlje ispred vas; stoga se vrlo pobojasmo za ivot svoj od vas i uèinismo tako.
25. A sada eto smo ti u rukama; èini ta misli da je dobro i pravo da s nama uèini.
26. I uèini im tako i saèuva ih od ruku sinova Izrailjevih, te ih ne pobie.
27. I odredi ih Isus u taj dan da seku drva i nose vodu zboru i za oltar Gospodnji do dananjeg dana na mestu koje izabere.