Knjiga o Sucima 18

1. U to vreme ne beše cara u Izrailju, i u to vreme pleme Danovo tražaše sebi nasledstvo gde bi nastavalo, jer mu dotada ne beše dopalo nasledstvo medju plemenima Izrailjevim.

2. Zato poslaše sinovi Danovi iz porodice svoje pet ljudi izmedju sebe, hrabre ljude od Saraje i Estaola, da uhode zemlju i dobro razmotre, i rekoše im: Idite, razmotrite zemlju. I oni otidoše u goru Jefremovu u kuæu Mišinu i zanoæiše onde.

3. I kad behu kod kuæe Mišine, poznaše glas onog mladiæa Levita, i svrativši se onamo rekoše mu: Ko te dovede ovamo? I šta radiš tu? I šta æeš tu?

4. A on im reèe: Tako i tako uèini mi Miha, i najmi me da mu budem sveštenik.

5. A oni mu rekoše: Upitaj Boga da znamo hoæe li nam biti sreæan put na koji podjosmo.

6. A sveštenik im reèe: Idite s mirom; po volji je Gospodu put kojim idete.

7. I tako pošavši onih pet ljudi dodjoše u Lais, i videše tamošnji narod gde živi bez straha po obièaju sidonskom, mirno i bez straha, i da nema nikoga u zemlji ko bi im èim god dosadjivao ili otimao vlast, i da su daleko od Sidonjana niti imaju šta s kim.

8. Pa kad se vratiše k braæi svojoj u Saraju i Estaol, rekoše im braæa: Šta je?

9. A oni rekoše: Ustajte da idemo na njih; jer videsmo zemlju, i vrlo je dobra. I vi ne marite? Nemojte se leniti, nego pohitajte da uzmete zemlju.

10. Kad dodjete, doæi æete k narodu bezbrižnom i u zemlju prostranu; jer je predade Bog u naše ruke; to je mesto gde nema nedostataka ni u èem što ima na zemlji.

11. Tada podjoše odande iz Saraje i Estaola šest stotina ljudi od porodice Danove naoružanih.

12. I otišavši stadoše u logor kod Kirijat-Jarima u Judi; zato se prozva ono mesto Mahane-Dan do danas, i jeste iza Kirijat-Jarima.

13. A odande pošavši u goru Jefremovu dodjoše u kuæu Mišinu.

14. Tada progovoriše petorica što behu išli da uhode zemlju laisku, i rekoše braæi svojoj: Znate li da u ovim kuæama ima opleæak i likovi, i lik rezan i lik liven? Sada dakle gledajte šta æete raditi.

15. A oni svrativši se onamo udjoše u kuæu gde beše mladiæ Levit, u kuæu Mišinu, i upitaše ga za zdravlje.

16. A šest stotina ljudi naoružanih od sinova Danovih stadoše pred vratima.

17. A pet ljudi što behu išli da uhode zemlju otišavši udjoše i uzeše lik rezan i opleæak i likove i lik liven; a sveštenik stajaše na vratima sa šest stotina ljudi naoružanih.

18. I oni što udjoše u kuæu Mišinu kad uzeše lik rezani, opleæak, likove i lik liveni, sveštenik im reèe: Šta radite?

19. A oni mu rekoše: Æuti, metni ruku na usta, pa hajde s nama, i budi nam otac i sveštenik. Šta ti je bolje, biti sveštenik kuæi jednog èoveka ili biti sveštenik plemenu i porodici u Izrailju?

20. I sveštenik se obradova u srcu, i uze opleæak i likove i lik rezani, i udje medju narod.

21. I okrenuvši se podjoše pustivši decu i stoku i zaklade napred.

22. A kad behu daleko od kuæe Mišine, onda ljudi koji življahu u kuæama blizu kuæe Mišine skupiše se i podjoše u poteru za sinovima Danovim.

23. I vikaše za sinovima Danovim, a oni obazrevši se rekoše Miši: Šta ti je, te si skupio tolike ljude?

24. A on reèe: Uzeli ste moje bogove koje sam naèinio, i sveštenika, pa otidoste. Šta još imam? Pa još kažete: Šta ti je?

25. A sinovi Danovi rekoše mu: Nemoj da ti se èuje glas za nama, da ne bi udarili na vas ljudi gnevni, te æeš izgubiti dušu svoju i dušu doma svog.

26. I sinovi Danovi otidoše svojim putem, a Miha, videæi da su jaèi od njega vrati se i otide kuæi svojoj.

27. I oni uzevši šta beše naèinio Miha, i sveštenika, kog imaše, dodjoše u Lais k narodu mirnom i bezbrižnom; pa ih isekoše oštrim maèem, a grad upališe ognjem.

28. I ne beše nikoga da ih izbavi; jer behu daleko od Sidona i ne imahu ništa ni s kim; a grad beše u dolini koja je kod Vet-Reova. Posle sazidaše grad i naseliše se u njemu.

29. I nazvaše grad Dan po imenu Dana oca svog, koji se rodi Izrailju; a pre se grad zvaše Lais.

30. I sinovi Danovi namestiše sebi onaj lik rezani; a Jonatan sin Girsona Manasijinog i sinovi njegovi behu sveštenici plemenu Danovom dokle se god ne iseli iz zemlje.

31. I namešten im stajaše onaj lik rezani, koji naèini Miha, za sve vreme dokle dom Božji beše u Silomu.