Knjiga o Sucima 2
1. I dodje andjeo Gospodnji od Galgala u Vokim i reèe: Izveo sam vas iz Misira i doveo vas u zemlju za koju sam se zakleo ocima vaim; i rekoh: Neæu pokvariti zavet svoj s vama doveka.
2. A vi ne hvatajte veru sa stanovnicima te zemlje, oltare njihove raskopajte. Ali ne posluaste glas moj. ta ste to uèinili?
3. Zato i ja rekoh: Neæu ih odagnati ispred vas, nego æe vam biti kao trnje, i bogovi njihovi biæe vam zamka.
4. A kad izgovori andjeo Gospodnji ove reèi svim sinovima Izrailjevim, narod podie glas svoj i plaka.
5. Zato prozvae ono mesto Vokim; i onde prinesoe rtve Gospodu.
6. A Isus raspusti narod, i razidjoe se sinovi Izrailjevi svaki na svoje nasledstvo, da naslede zemlju.
7. I slui narod Gospodu svega veka Isusovog i svega veka stareina koji ivee dugo iza Isusa koje behu videle sva velika dela Gospodnja to uèini Izrailju.
8. Ali umre Isus sin Navin sluga Gospodnji, kad mu bee sto i deset godina.
9. I pogreboe ga u medjama nasledstva njegovog u Tamnat-Aresu u gori Jefremovoj sa severa gori Gasu.
10. I sav onaj narataj pribra se k ocima svojim, i nasta drugi narataj iza njih, koji ne poznavae Gospoda ni dela koja je uèinio Izrailju.
11. I sinovi Izrailjevi, èinie to je zlo pred Gospodom, i sluie Valima.
12. I ostavie Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje misirske, i podjoe za drugim bogovima izmedju bogova onih naroda koji behu oko njih, i klanjae im se, i razgnevie Gospoda.
13. I ostavie Gospoda, i sluie Valu i Astarotama.
14. I razgnevi se Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke ljudima koji ih plenjahu, i prodade ih u ruke neprijateljima njihovim unaokolo, i ne mogae se vie drati pred neprijateljima svojim.
15. Kud god polaahu, ruka Gospodnja bee protiv njih na zlo, kao to bee rekao Gospod i kao to im se bee zakleo Gospod; i behu u velikoj nevolji.
16. Tada im Gospod podizae sudije, koji ih izbavljahu iz ruku onih to ih plenjahu.
17. Ali ni sudija svojih ne sluae, nego èinie preljubu za drugim bogovima, i klanjae im se; brzo zadjoe s puta kojim idoe oci njihovi sluajuæi zapovesti Gospodnje; oni ne èinie tako.
18. I kad im Gospod podizae sudije, bee Gospod sa svakim sudijom, i izbavljae ih iz ruku neprijatelja njihovih svega veka sudijinog; jer se saali Gospod radi njihovog uzdisanja na one koji im krivo èinjahu i koji ih cveljahu.
19. A kad sudija umre, oni se vraæahu opet i bivahu gori od otaca svojih iduæi za bogovima drugim i slueæi im i klanjajuæi im se; ne ostavljahu se dela svojih niti puteva svojih opakih.
20. Zato se raspali gnev Gospodnji na Izrailja, i reèe: Kad je taj narod prestupio moj zavet koji sam zapovedi ocima njihovim, i ne posluae glas moj,
21. Ni ja neæu vie nijednoga goniti ispred njih izmedju naroda koje ostavi Isus kad umre,
22. Da njima kuam Izrailja hoæe li se drati puta Gospodnjeg hodeæi po njemu, kao to su se drali oci njihovi, ili neæe.
23. I Gospod ostavi te narode i ne izagna ih odmah ne predavi ih u ruke Isusu.