Knjiga o Sucima 7
1. I urani Jeroval, to je Gedeon, i sav narod to bee s njim, i stadoe u logor kod izvora Aroda; a vojska madijanska bee mu sa severa kraj gore Moreha u dolini.
2. A Gospod reèe Gedeonu: Mnogo je naroda s tobom, zato im neæu dati Madijane u ruke, da se ne bi hvalio Izrailj suprot meni govoreæi: Moja me ruka izbavi.
3. Nego sada oglasi da èuje narod i reci: Ko se boji i koga je strah, neka se vrati i nek ide odmah ka gori Galadu. I vrati se iz naroda dvadeset i dve hiljade; a deset hiljada osta.
4. Opet reèe Gospod Gedeonu: Jo je mnogo naroda; svedi ih na vodu, i onde æu ti ih prebrati; za kog ti god kaem: Taj neka ide s tobom, neka ide s tobom; a za koga ti god kaem: Taj neka ne ide s tobom, neka ne ide.
5. I svede narod na vodu; a Gospod reèe Gedeonu: Koji stane laptati jezikom vodu, kao to lapæe pas, metni ga na stranu; tako i svakog koji klekne na kolena da pije.
6. I onih koji laptae, rukom svojom k ustima prinesavi vodu, bee tri stotine ljudi; a sav ostali narod kleèe na kolena svoja da piju vode.
7. Tada reèe Gospod Gedeonu: S tih trista ljudi koji laptae vodu izbaviæu vas i predaæu ti u ruke Madijane; neka dakle odlazi sav ovaj narod svako na svoje mesto.
8. I narod uze branjenice i trube; i Gedeon otpusti sve ljude Izrailjce da idu svaki u svoj ator, a onih trista ljudi zadra. A logor madijanski bee nie njega u dolini.
9. I onu noæ reèe mu Gospod: Ustani, sidji u logor, jer ti ga dadoh u ruke.
10. Ako li se boji sam siæi, sidji u logor sa Furom momkom svojim,
11. I èuæe ta govore, pa æe ti osiliti ruke i udariæe na logor. I sidje on i Fura momak njegov do kraja vojske koja bee u logoru.
12. A Madijani i Amalici i sav narod istoèni leahu po dolini kao skakavci, tako ih bee mnogo; i kamilama njihovim ne bee broja; bee ih mnogo kao peska po bregu morskom,
13. I kad dodje Gedeon, a to jedan pripovedae drugu svom san i govorae: Gle usnih, a to peèen hleb jeèmen kotrljae se k logoru madijanskom i dodje do atora i stade udarati o njih, te padahu, i ispremeta ih, i popadae atori.
14. A drug mu odgovori i reèe: To nije drugo nego maè Gedeona sina Joasovog èoveka Izrailjca; predao mu je u ruke Bog Madijane i sav ovaj logor.
15. I kad Gedeon èu kako onaj pripovedi san i kako ga ovaj istumaèi, pokloni se i vrati se u logor izrailjski i reèe: Ustajte, jer vam dade Gospod u ruke logor madijanski.
16. Potom razdeli trista ljudi u tri èete, i dade svakome po trubu u ruku i po prazan ban i po luè u ban.
17. I reèe im: Na mene gledajte, pa tako èinite; gle, je æu doæi na kraj logora, pa ta ja uèinim, to èinite.
18. Kad ja zatrubim u trubu i svi koji budu sa mnom, tada i vi zatrubite u trube oko svega logora, i vièite: Maè Gospodnji i Gedeonov.
19. I dodje Gedeon i sto ljudi to behu s njim na kraj logora, u poèetak srednje strae, istom behu promenili strau; a oni zatrubee u trube i polupae banove koje imahu u rukama.
20. Tako tri èete zatrubie u trube i polupae banove, i drahu u levoj ruci luèeve a u desnoj trube trubeæi, i povikae: Maè Gospodnji i Gedeonov.
21. I stadoe svaki na svom mestu oko vojske; a sva se vojska smete i stadoe vikati i beati.
22. A kad zatrubie u trube onih tri stotine, Gospod obrati maè svakome na druga njegovog po svemu logoru, te pobee vojska do Vet-Asete, u Zererat, do obale avel-meolske kod Tavata.
23. A Izrailjci iz plemena Neftalimovog i Asirova i iz svega plemena Manasijinog stekoe se i gonie Madijane.
24. I Gedeon posla glasnike po svoj gori Jefremovoj govoreæi: Sidjite pred Madijane i uhvatite im vode do Vetvare du Jordana. I stekoe se svi ljudi iz plemena Jefremovog i uhvatie vode do Vetvare du Jordana.
25. I uhvatie dva kneza madijanska, Oriva i Ziva, i ubie Oriva na steni Orivovoj, a Ziva ubie kod tesnaca Zivovog; i gonie Madijane, i donesoe glavu Orivovu i Zivovu ka Gedeonu preko Jordana.