Knjiga o Sucima 6

1. A sinovi Izrailjevi èiniše što je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Madijanima za sedam godina.

2. I osili ruka madijanska nad Izrailjem, te od straha madijanskog naèiniše sebi sinovi Izrailjevi jame koje su po gorama, i peæine i ograde.

3. I kad bi Izrailjci posejali, dolažahu Madijani i Amalici i istoèni narod, dolažahu na njih.

4. I stavši u logor protiv njih, potirahu rod zemaljski dori do Gaze, i ne ostavljahu hrane u Izrailju, ni ovce ni vola ni magarca.

5. Jer se podizahu sa stadima svojim i sa šatorom svojim, i dolažahu kao skakavci, tako mnogo, i ne beše broja njima i kamilama njihovim, i dolazeæi u zemlju pustošahu je.

6. Tada osiromaši Izrailj veoma od Madijana, i povikaše ka Gospodu sinovi Izrailjevi.

7. A kad povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu od Madijana,

8. Gospod posla proroka sinovima Izrailjevim, a on im reèe: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskog,

9. I izbavio sam vas iz ruke misirske i iz ruku svih onih koji vas muèahu; i odagnao sam ih ispred vas, i dao sam vama zemlju njihovu.

10. Pak vam rekoh: Ja sam Gospod Bog vaš, ne bojte se bogova Amoreja u kojih zemlji živite. Ali ne poslušaste glas moj.

11. Potom dodje andjeo Gospodnji i sede pod hrastom u Ofri koji beše Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vršaše pšenicu na gumnu, da bi pobegao s njom od Madijana.

12. I javi mu se andjeo Gospodnji, i reèe mu: Gospod je s tobom, hrabri junaèe!

13. A Gedeon mu reèe: O gospodaru moj! Kad je Gospod s nama, zašto nas snadje sve ovo? I gde su sva èudesa Njegova, koja nam pripovedaše oci naši govoreæi: Nije li nas Gospod izveo iz Misira? A sad nas je ostavio Gospod i predao u ruke Madijanima.

14. A Gospod ga pogleda i reèe mu: Idi u toj sili svojoj, i izbaviæeš Izrailj iz ruku madijanskih. Ne poslah li te?

15. A on Mu reèe: O Gospode, èim æu izbaviti Izrailj? Eto, rod je moj najsiromašniji u plemenu Manasijinom, a ja sam najmanji u domu oca svog.

16. Tad mu reèe Gospod: Ja æu biti s tobom, te æeš pobiti Madijane kao jednog.

17. A Gedeon Mu reèe: Ako sam našao milost pred Tobom, daj mi znak da Ti govoriš sa mnom.

18. Nemoj otiæi odavde dokle se ja ne vratim k Tebi i donesem dar svoj i stavim preda Te. A On reèe: Èekaæu dokle se vratiš.

19. Tada otide Gedeon, i zgotovi jare i od efe brašna hlebove presne, i metnu meso u kotaricu a supu u lonac, i donese Mu pod hrast, i postavi.

20. A andjeo Božji reèe mu: Uzmi to meso i te hlebove presne, i metni na onu stenu, a supu prolij. I on uèini tako.

21. Tada andjeo Gospodnji pruži kraj od štapa koji mu beše u ruci i dotaèe se mesa i hlebova presnih; i podiže se oganj sa stene i spali meso i hlebove presne. I andjeo Gospodnji otide ispred oèiju njegovih.

22. A Gedeon videæi da beše andjeo Gospodnji, reèe: Ah Gospode Bože! Zato li videh andjela Gospodnjeg licem k licu?

23. A Gospod mu reèe: Budi miran, ne boj se, neæeš umreti.

24. I Gedeon naèini onde oltar Gospodu, i nazva ga Mir Gospodnji. Stoji i danas u Ofri avijezeritskoj.

25. I istu noæ reèe mu Gospod: Uzmi junca koji je oca tvog, junca drugog od sedam godina; i raskopaj oltar Valov koji ima otac tvoj, i iseci lug koji je kod njega.

26. I naèini oltar Gospodu Bogu svom navrh ove stene, na zgodnom mestu, pa onda uzmi drugog junca, i prinesi žrtvu paljenicu na drvima onog luga koji iseèeš.

27. Tada uze Gedeon deset ljudi izmedju sluga svojih, i uèini kako mu zapovedi Gospod; ali se bojaše doma oca svog i meštana, te ne uèini danju nego uèini noæu.

28. A kad ujutru ustaše meštani, a to raskopan oltar Valov i lug kod njega iseèen; a junac drugi prinesen na žrtvu paljenicu na oltaru naèinjenom.

29. I rekoše jedan drugom: Ko to uèini? I traživši i raspitavši rekoše: Gedeon sin Joasov uèini to.

30. Pa rekoše meštani Joasu; izvedi sina svog da se pogubi, što raskopa oltar Valov i što iseèe lug kod njega.

31. A Joas reèe svima koji stajahu oko njega: Vi li hoæete da branite Vala? Vi li hoæete da ga izbavite? Ko ga brani, poginuæe jutros. Ako je bog, neka sam raspravi s njim što mu je raskopao oltar.

32. I prozva ga onog dana Jeroval govoreæi: Neka raspravi s njim Val što mu je raskopao oltar.

33. A svi Madijani i Amalici i istoèni narod behu se skupili i prešavši preko Jordana behu stali u logor u dolini Jezraelu.

34. A Duh Gospodnji naoruža Gedeona, i on zatrubi u trubu, i skupi oko sebe porodicu Avijezerovu.

35. I posla glasnike po svemu plemenu Manasijinom, i skupiše se oko njega; posla glasnike i u pleme Asirovo i Zavulonovo i Neftalimovo, te i oni izidjoše pred njih.

36. Tada reèe Gedeon Bogu: Ako æeš Ti izbaviti mojom rukom Izrailja, kao što si rekao,

37. Evo, ja æu metnuti runo na gumnu: ako rosa bude samo na runu a po svoj zemlji suvo, onda æu znati da æeš mojom rukom izbaviti Izrailja, kao što si rekao.

38. I bi tako; jer kad usta sutradan, iscedi runo, i isteèe rosa iz runa puna zdela.

39. Opet reèe Gedeon Bogu: Nemoj se gneviti na me, da progovorim još jednom; da obidjem runo još jednom, neka bude samo runo suvo, a po svoj zemlji neka bude rosa.

40. I Bog uèini tako onu noæ; i bi samo runo suvo a po svoj zemlji bi rosa.