Psalmi 102
1. Gospode! Èuj molitvu moju, i vika moja nek izadje preda Te.
2. Nemoj odvratiti lice svoje od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad Te prizivam, pohitaj, uslii me.
3. Jer prodjoe kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogoree.
4. Pokoeno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hleb svoj.
5. Od uzdisanja mog prionu kost moja za meso moje.
6. Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama.
7. Ne spavam, i sedim kao ptica bez druga na krovu.
8. Svaki dan rue me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.
9. Jedem pepeo kao hleb, i piæe svoje rastvaram suzama.
10. Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavi me bacio si me.
11. Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osuih se.
12. A Ti, Gospode, ostaje doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.
13. Ti æe ustati, smilovaæe se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je dolo vreme;
14. Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov ale.
15. Tada æe se neznaboci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;
16. Jer æe Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;
17. Pogledaæe na molitvu onih koji nemaju pomoæi, i neæe se ogluiti molbe njihove.
18. Napisaæe se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvaliæe Gospoda.
19. to je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.
20. Da èuje uzdisanje sunjevo, i odrei sinove smrtne;
21. Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,
22. Kad se skupe narodi i carstva da slue Gospodu.
23. Stroio je na putu krepost moju, skratio dane moje.
24. Rekoh: Boe moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.
25. Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.
26. To æe proæi, a Ti æe ostati; sve æe to kao haljina ovetati, kao haljinu promeniæe ih i promeniæe se.
27. Ali Ti si taj isti i godine Tvoje neæe isteæi.
28. Sinovi æe sluga Tvojih iveti, i seme æe se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.