Psalmi 104

1. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u velièanstvo i krasotu.

2. Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;

3. Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake naèinio si da su Ti kola, ideš ne krilima vetrenim.

4. Èiniš vetrove da su Ti andjeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.

5. Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka.

6. Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.

7. Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku.

8. Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.

9. Postavio si medju, preko koje ne prelaze, i ne vraæaju se da pokriju zemlju.

10. Izveo si izvore po dolinama, izmedju gora teku vode.

11. Napajaju sve zveri poljske; divlji magarci gase žedj svoju.

12. Na njima ptice nebeske žive; kroz grane razleže se glas njihov.

13. Napajaš gore s visina svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja.

14. Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist èoveku, da bi izvadio hleb iz zemlje.

15. I vino veseli srce èoveku, i lice se svetli od ulja, i hleb srce èoveku krepi.

16. Site se drveta Božija, kedri livanski, koje si posadio.

17. Na njima ptice viju gnezda; stanak je rodin na jelama.

18. Gore visoke divokozama, kamen je utoèište zeèevima.

19. Stvorio se mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj.

20. Stereš tamu, i biva noæ, po kojoj izlazi sve zverje šumsko;

21. Lavovi rièu za plenom, i traže od Boga hrane sebi.

22. Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.

23. Izlazi èovek na posao svoj, i na rad svoj do veèera.

24. Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog.

25. Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika;

26. Tu ladje plove, krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu.

27. Sve Tebe èeka, da im daješ piæu na vreme.

28. Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra.

29. Odvratiš lice svoje, žaloste se; uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj vraæaju se.

30. Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.

31. Slava Gospodu uvek; nek se veseli Gospod za dela svoja!

32. On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotakne se gora, i dime se.

33. Pevaæu Gospodu za života svog; hvaliæu Boga svog dok sam god.

34. Neka Mu bude mila beseda moja! Veseliæu se o Gospodu.

35. Neka nestane grešnika sa zemlje, i bezbožnika neka ne bude više! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Aliluja!