Jeremija 11
1. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreæi:
2. Sluajte reèi ovog zaveta, i kazujte ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
3. I reci im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Proklet da je ko ne poslua reèi ovog zaveta,
4. Koji zapovedih ocima vaim kad ih izvedoh iz zemlje misirske, iz peæi gvozdene, govoreæi: Sluajte glas moj i tvorite ovo sve kako vam zapovedam, pa æete mi biti narod i ja æu vam biti Bog,
5. Da bih ispunio zakletvu kojom se zakleh ocima vaim da æu im dati zemlju u kojoj teèe mleko i med, kako se vidi danas. A ja odgovorih i rekoh: Amin, Gospode.
6. Po tom reèe mi Gospod: Kazuj sve ove reèi po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim govoreæi: Sluajte reèi ovog zaveta, i izvrujte ih.
7. Jer tvrdo zasvedoèavah ocima vaim od kad ih izvedoh iz zemlje misirske do danas, zarana jednako govoreæi: Sluajte glas moj.
8. Ali ne posluae i ne prignue uha svog, nego hodie svaki za mislima zlog srca svog; za to pustih na njih sve reèi ovog zaveta, koji zapovedih da vre, a oni ne vrie.
9. Tada mi reèe Gospod: Buna je medju ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
10. Vratili su se na bezakonja starih svojih, koji ne htee sluati moje reèi, i idu za drugim bogovima, te im slue; dom Izrailjev i dom Judin pokvarie zavet moj, koji uèinih s ocima njihovim.
11. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja æu pustiti na njih zlo, iz kog neæe moæi izaæi, i vapiæe k meni, ali ih neæu usliiti.
12. Tada æe gradovi Judini i stanovnici jerusalimski iæi i vapiti k bogovima kojima kade, ali im neæe pomoæi u nevolji njihovoj.
13. Jer ima bogova, Juda, koliko gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnih, oltara da kadite Valu.
14. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podii vike ni molbe za njih, jer ih neæu usliiti kad zavape k meni u nevolji svojoj.
15. ta æe mili moj u domu mom, kad èini grdilo s mnogima, i sveto meso otide od tebe, i veseli se kad zlo èini?
16. Gospod te nazva maslinom zelenom, lepom radi dobrog roda; ali s hukom velikog vetra raspali oganj oko nje, i grane joj se polomie.
17. Jer Gospod nad vojskama, koji te je posadio, izreèe zlo po te, za zloæu doma Izrailjevog i doma Judinog, koju èinie medju sobom da bi me razgnevili kadeæi Valu.
18. Gospod mi objavi, te znam; Ti mi pokaza dela njihova.
19. A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju na me: Oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje ivih, da mu se ime ne spominje vie.
20. Ali, Gospode nad vojskama, Sudijo pravedni, koji ispituje bubrege i srce, daj da vidim osvetu Tvoju na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
21. Zato ovako veli Gospod za Anatoæane, koji trae duu tvoju govoreæi: Ne prorokuj u ime Gospodnje, da ne pogine od naih ruku;
22. Zato ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja æu ih pohoditi; mladiæi æe njihovi izginuti od maèa, sinovi njihovi i kæeri njihove izginuæe od gladi.
23. I neæe biti od njih ostatka; jer æu pustiti zlo na Anatoæane kad ih pohodim.