Jeremija 25

1. Reè koja dodje Jeremiji za sav narod Judin èetvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog, a to je prva godina Navuhodonosora cara vavilonskog,

2. Koju reèe Jeremija prorok svemu narodu Judinom i svim stanovnicima jerusalimskim, govoreæi:

3. Od trinaeste godine Josije sina Amonovog cara Judinog do danas, za ove dvadeset i tri godine, dolazi mi reè Gospodnja i govorih vam zarana jednako, ali ne poslušaste.

4. I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svog da biste èuli.

5. I govorahu: Vratite se svaki sa svog puta zlog i od zloæe dela svojih, pa æete ostati u zemlji koju dade Gospod vama i ocima vašim od veka do veka.

6. I ne idite za drugim bogovima da im služite i da im se klanjate i ne gnevite me delom ruku svojih, i neæu vam uèiniti zla.

7. Ali me ne poslušaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih na svoje zlo.

8. Za to ovako veli Gospod nad vojskama: Što ne poslušaste moje reèi,

9. Evo, ja æu poslati po sve narode severne, govori Gospod, i po Navuhodonosora cara vavilonskog slugu svog, i dovešæu ih na tu zemlju i na stanovnike njene, i na sve te narode okolne, koje æu zatrti, i uèiniæu da budu èudo i podsmeh i pustoš veèna.

10. I uèiniæu da nestane medju njima glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin, lupa od žrvanja i svetlost od žiška.

11. I sva æe ta zemlja biti pustoš i èudo, i ti æe narodi služiti caru vavilonskom sedamdeset godina.

12. A kad se navrši sedamdeset godina, onda æu pohoditi cara vavilonskog i onaj narod, govori Gospod, za bezakonje njihovo, i zemlju haldejsku, i obratiæu je u pustoš veènu.

13. I pustiæu na tu zemlju sve što sam govorio o njoj, sve što je napisano u ovoj knjizi, što prorokova Jeremija za sve narode.

14. Jer æe veliki narodi i silni carevi i njih pokoriti; tada æu im platiti po delima njihovim i po onom što su èinili rukama svojim.

15. Jer ovako mi reèe Gospod Bog Izrailjev: Uzmi iz moje ruke èašu vina, ovog gneva, i napoj iz nje sve narode ka kojima te ja pošaljem.

16. Neka piju i smetu se i polude od oštrog maèa koji æu ja poslati medju njih.

17. I uzeh èašu iz ruke Gospodu, i napojih sve te narode, ka kojima me posla Gospod:

18. Jerusalim i gradove Judine i careve njegove i knezove njegove, da budu pustoš i èudo i podsmeh i uklin, kao što je danas,

19. Faraona cara misirskog i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegov,

20. I svu mešavinu, i sve careve zemlje Uza, sve careve zemlje filistejske, i Askalon i Gazu i Akaron i ostatak od Azota,

21. Edomce i Moavce i sinove Amonove,

22. I sve careve tirske i sve careve sidonske i careve na ostrvima preko mora,

23. Dedana i Temu i Vuza, i sve koji se s kraja strižu,

24. I sve careve arapske i sve careve od mešavine koji žive u pustinji,

25. I sve careve zimrijske, i sve careve elamske, i sve careve midske,

26. I sve careve severne, koji su blizu i koji su daleko, kako jednog tako drugog, i sva carstva zemaljska što su po zemlji; a car sisaški piæe posle njih.

27. I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od maèa koji æu pustiti medju vas.

28. Ako li ne bi hteli uzeti èašu iz ruke tvoje da piju, tada im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Zaista æete piti.

29. Jer evo poèinjem puštati zlo na grad koji se naziva mojim imenom, a vi li æete ostati bez kara? Neæete ostati bez kara, jer æu dozvati maè na sve stanovnike zemaljske, govori Gospod nad vojskama.

30. Ti dakle prorokuj im sve ove reèi i reci im: Gospod æe s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustiæe glas svoj, silno æe riknuti iz stana svog, kao oni što gaze groždje podignuæe viku na sve stanovnike zemaljske.

31. Proæi æe graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom, bezbožnike æe dati pod maè, govori Gospod.

32. Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, nevolja æe poæi od naroda do naroda, i velik æe se vihor podignuti od krajeva zemaljskih.

33. I u onaj æe dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, neæe biti oplakani, niti æe se pokupiti i pogrepsti, biæe gnoj po zemlji.

34. Ridajte, pastiri, i vièite i valjajte se po prahu, glavari stadu, jer se navršiše vaši dani da budete poklani, i da se razaspete, i pašæete kao skupocen sud.

35. I neæe biti utoèišta pastirima, ni izbavljenja glavarima od stada.

36. Vikaæe pastiri i ridaæe glavari od stada, jer æe potrti Gospod pašu njihovu.

37. I razvaliæe se mirni torovi od žestokog gneva Gospodnjeg.

38. Kao laviæ ostavio je šator svoj, jer æe zemlja njihova opusteti od žestine nasilnikove i od ljutog gneva njegovog.