Jeremija 22
1. Ovako govori Gospod: Sidji u dom cara Judinog, i reci onde ovu reè,
2. I kai: Sluaj reè Gospodnju, care Judin, koji sedi na prestolu Davidovom, ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata.
3. Ovako veli Gospod: Èinite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne èinite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne èinite im silu, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu.
4. Jer ako doista uzradite ovo, ulaziæe na vrata ovog doma carevi, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, na kolima i na konjima, oni i sluge njihove i narod njihov.
5. Ako li ne posluate ove reèi, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da æu opusteti taj dom.
6. Jer ovako veli Gospod za dom cara Judinog: Ti si mi Galad i vrh livanski, ali æu te obratiti u pustinju, u gradove u kojima se ne ivi.
7. I spremiæu na tebe zatiraèe, svakog s orujem, i poseæi æe tvoje krasne kedre i pobacati ih u oganj.
8. I mnogi æe narodi prolaziti mimo taj grad, i govoriæe jedan drugom: Zato uèini ovo Gospod od tog grada velikog?
9. I reæi æe: Jer ostavie zavet Gospoda Boga svog, i klanjae se drugim bogovima i sluie im.
10. Ne plaèite za mrtvim niti ga alite; nego plaèite za onim koji odlazi, jer se neæe vie vratiti niti æe videti svoje postojbine.
11. Jer ovako govori Gospod o Salumu sinu Josije, cara Judinog, koji carovae mesto Josije oca svog, koji otide iz ovog mesta: neæe se vie vratiti.
12. Nego æe umreti u mestu kuda ga odvedoe u ropstvo, i neæe vie videti ove zemlje.
13. Teko onom koji gradi svoju kuæu ne po pravdi, i kleti svoje ne po pravici, koji se slui blinjim svojim nizata i platu za trud njegov ne daje mu;
14. Koji govori: Sagradiæu sebi veliku kuæu i prostrane kleti; i razvaljuje sebi prozore, i oblae kedrom i mae crvenilom.
15. Hoæe li carovati kad se mea s kedrom? Otac tvoj nije li jeo i pio? Kad èinjae sud i pravdu, tada mu bee dobro.
16. Davae pravicu siromahu i ubogome, i bee mu dobro; nije li to poznavati me? Govori Gospod.
17. Ali oèi tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkom i da proliva krv pravu i da èini nasilje i krivdu.
18. Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog: Neæe naricati za njim: Jaoh brate moj! Ili: Jaoh sestro! Neæe naricati za njim: Jaoh gospodaru! Ili: Jaoh slavo njegova!
19. Pogrebom magareæim pogrepæe se, izvuæi æe se i baciæe se iza vrata jerusalimskih.
20. Izidji na Livan i vièi, i na Vasanu pusti glas svoj, i vièi preko brodova, jer se satre svi koji te ljube.
21. Govorih ti u sreæi tvojoj, a ti reèe: Neæu da sluam; to je put tvoj od detinjstva tvog da ne slua glas moj.
22. Sve æe pastire tvoje odneti vetar, i koji te ljubi otiæi æe u ropstvo; tada æe se posramiti i postideti za svu zloæu svoju.
23. Ti sedi na Livanu, gnezdo vije na kedrima, kako æe biti ljupka, kad ti dodju muke i bolovi kao porodilji!
24. Kako sam ja iv, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten peèatni na desnoj ruci mojoj, i odande æu te otrgnuti.
25. I daæu te u ruke onima koji trae duu tvoju, i u ruke onima kojih se boji, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima.
26. I baciæu tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tudju, gde se niste rodili, i onde æete pomreti.
27. A u zemlju u koju æete eleti da se vratite, neæete se vratiti u nju.
28. Je li taj èovek Honija nitav idol izlomljen? Je li sud u kome nema miline? Zato bie isterani, on i seme njegovo, i baèeni u zemlju, koje ne poznaju?
29. O zemljo, zemljo, zemljo! Èuj reè Gospodnju.
30. Ovako veli Gospod: Zapiite da æe taj èovek biti bez dece i da neæe biti sreæan do svog veka; i niko neæe biti sreæan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i jo vladao Judom.