Jeremija 33
1. I dodje reè Gospodnja Jeremiji drugi put dok jo bee zatvoren u tremu od tamnice, govoreæi:
2. Ovako veli Gospod koji èini to, Gospod koji udeava i potvrdjuje to, kome je ime Gospod:
3. Zovi me, i odazvaæu ti se, i kazaæu ti velike i tajne stvari, za koje ne zna.
4. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev za domove ovog grada i za domove careva Judinih koji æe se razvaliti opkopima i maèem,
5. I za one koji dodjoe da se biju s Haldejcima, ali æe ih napuniti mrtvim telesima ljudi koje æu pobiti u gnevu svom i u jarosti svojoj odvrativi lice svoje od toga grada za svu zloæu njihovu;
6. Evo, ja æu ga isceliti i zdravlje mu dati, isceliæu ih i pokazaæu im obilje mira, postojanog mira.
7. Jer æu povratiti roblje Judino i roblje Izrailjevo, i sazidaæu ih kao pre.
8. I oèistiæu ih od svakog bezakonja njihova kojim mi sagreie, i oprostiæu im sva bezakonja njihova, kojima mi sagreie i kojima se odmetnue od mene.
9. I biæe mi milo ime i hvala i slava u svih naroda na zemlji koji æe èuti za sve dobro to æu im uèiniti, i uplaiæe se i drhtaæe radi svega dobra i radi svega mira to æu im ja dati.
10. Ovako veli Gospod: Na ovom mestu, za koje vi velite da je pusto i nema u njemu ni èoveka ni ivinèeta, u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim opustelim da nema èoveka ni stanovnika ni ivinèeta, opet æe se èuti
11. Glas radostan i glas veseo, glas enikov i glas nevestin, glas onih koji æe govoriti: Slavite Gospoda nad vojskama, jer je dobar Gospod, jer je do veka milost Njegova; koji æe prinositi prinose zahvalne u domu Gospodnjem; jer æu vratiti roblje ove zemlje kao to je bilo pre, govori Gospod.
12. Ovako veli Gospod nad vojskama: Na ovom mestu pustom, gde nema èoveka ni ivinèeta, i u svim gradovima njegovim opet æe biti torovi pastirski da poèivaju stada.
13. U gradovima po gorama, u gradovima po ravnici i u gradovima junim i u zemlji Venijaminovoj i oko Jerusalima i po gradovima Judinim opet æe prolaziti stada ispod ruku brojaèevih, veli Gospod.
14. Evo, idu dani, govori Gospod, kad æu izvriti ovu dobru reè koju rekoh za dom Izrailjev i za dom Judin.
15. U te dane i u to vreme uèiniæu da proklija Davidu klica prava, koja æe èiniti sud i pravdu na zemlji.
16. U te dane spaæe se Juda, i Jerusalim æe stajati bez straha, i zvaæe se: Gospod pravda naa.
17. Jer ovako veli Gospod: Neæe nestati Davidu èoveka koji bi sedeo na prestolu doma Izrailjevog.
18. Na svetenicima Levitima neæe nestati preda mnom èoveka koji bi prinosio rtvu paljenicu i palio dar i klao rtvu do veka.
19. Po tom dodje reè Gospodnja Jeremiji govoreæi:
20. Ovako veli Gospod: Ako moete ukinuti zavet moj za dan i zavet moj za noæ da ne bude dana ni noæi na vreme,
21. Onda æe se ukinuti i moj zavet s Davidom, slugom mojim, da nema sina koji bi carovao na prestolu njegovom, i s Levitima svetenicima slugama mojim.
22. Kao to se ne moe izbrojati vojska nebeska ni izmeriti pesak morski, tako æu umnoiti seme Davida sluge svog i Levita sluga svojih.
23. Opet dodje reè Gospodnja Jeremiji govoreæi:
24. Nisi li video ta reèe taj narod govoreæi: Dve porodice, koje bee izabrao Gospod, odbaci ih? I rue moj narod kao da veæ nije narod pred njima.
25. Ovako veli Gospod: Ako nisam postavio zavet svoj za dan i za noæ i uredbe nebesima i zemlji,
26. Onda æu i seme Jakovljevo i Davida sluge svog odbaciti da ne uzimam od semena njegovog one koji æe vladati semenom Avramovim, Isakovim i Jakovljevim; jer æu povratiti roblje njihovo i smilovaæu se na njih.