Druga knjiga o Kraljevima 19
1. A kad to èu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2. I posla Elijakima, koji bee nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije svetenike obuèene u kostret k Isaiji proroku, sinu Amosovom.
3. I rekoe mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga; jer prispee deca do porodjaja, a nema snage da se rode.
4. Da ako je èuo Gospod Bog tvoj sve to reèe Ravsak, kog posla car asirski, gospodar njegov da rui Boga ivoga i da Ga vredja reèima, koje je èuo Gospod Bog tvoj; pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5. I dodjoe k Isaiji sluge cara Jezekije.
6. I reèe im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plai se od reèi koje si èuo, kojima hulie na me sluge cara asirskog.
7. Evo, ja æu pustiti na nj duh, te æe èuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i uèiniæu da pogine od maèa u svojoj zemlji.
8. I tako, vrativi se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer bee èuo da je otiao od Lahisa.
9. A on èu za Tiraku, cara huskog gde kazae: Evo ide da se bije s tobom. Zato opet posla poslanike k Jezekiji govoreæi:
10. Ovako recite Jezekiji, caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u kog se uzda govoreæi: Neæe se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
11. Eto èuo si ta su uèinili carevi asirski svim zemljama potrvi ih sasvim; a ti li æe se izbaviti?
12. Jesu li narode koje satre oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove, koji behu u Telasaru?
13. Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14. A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i proèita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
15. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreæi: Gospode Boe Izrailjev, koji sedi na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,
16. Prigni, Gospode, uho svoje i èuj; otvori, Gospode, oèi svoje i vidi; èuj reèi Senahirima, koji posla da rui Boga ivoga.
17. Istina je, Gospode, opustoili su carevi asirski one narode i zemlje njihove;
18. I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku èoveèijih, drvo i kamen; zato ih potre.
19. I zato, Gospode Boe na, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznadu sva carstva na zemlji da si Ti, Gospode, sam Bog.
20. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji, i poruèi mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Usliio sam za ta si mi se molio radi Senahirima, cara asirskog.
21. Ovo je reè koju izreèe Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kæi sionska, za tobom mae glavom kæi jerusalimska.
22. Koga si ruio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao u vis oèi svoje? Na Sveca Izrailjevog.
23. Preko poslanika svojih ruio si Gospoda i rekao si: S mnotvom kola svojih izidjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseæi æu visoke kedre njegove i lepe jele njegove, i uæi æu u krajnji stan njegov, u umu njegova Karmila.
24. Ja sam kopao i pio vodu tudju, i isuio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
25. Nisi li èuo da ja to odavna èinim i od iskona da sam tako uredio? Sada putam to, da prevrati tvrde gradove u puste gomile.
26. Zato koji u njima ive iznemogoe, uplaie se i smetoe se, postae kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se sui pre nego sazri.
27. Znam sedenje tvoje, i polaenje tvoje i dolaenje tvoje znam, i kako besni na me.
28. Jer besni na me, i tvoja obest dodje do mojih uiju; zato æu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa æu te odvesti natrag putem kojim si doao.
29. A tebi ovo neka bude znak: jeæete ove godine ta samo od sebe rodi, i druge godine ta opet samo od sebe rodi; a treæe godine sejte i anjite i sadite vinograde i jedite rod s njih.
30. Jer ostatak doma Judinog, to ostane, opet æe pustiti ile ozdo i roditi ozgo.
31. Jer æe iz Jerusalima izaæi ostatak, i iz gore Siona, koji se saèuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama uèiniæe to.
32. Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neæe uæi u ovaj grad niti æe baciti amo strele, neæe se primaæi ka njemu sa titom, niti æe iskopati opkope oko njega.
33. Vratiæe se putem kojim je doao, a u grad ovaj neæe uæi, veli Gospod.
34. Jer æu braniti taj grad, i saèuvaæu ga sebe radi i radi Davida, sluge svog.
35. I istu noæ andjeo Gospodnji izadje i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustae ujutru, a to sve sami mrtvaci.
36. Te se podie Senahirim, car asirski, i otide, i vrativi se osta u Nineviji.
37. I kad se klanjae u domu Nisroka, boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubie ga maèem, a sami pobegoe u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.